Home » БИБЛИОТЕКА, Православна књижевност

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА – СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

 

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА
 

СИЛУАН
(XIV век)
 

СЛОВО СВЕТОМЕ САВИ
Слави отбегнув, славу обрете, Саво,
Тамо отјуду слава јави се роду.
 
Рода светлост вери светлост презре,
Тем же роду светило јави се всему.
 
Ума висота сана висоту сврже,
Тем убо ума више доброту стиже.
 
Слова слави Саве сплете Силуан.
 
(Од славе одбегнувши, славу пронађе, Саво,
Тамо одакле се слава јави роду.
 
Рода светлост светлост вере презре,
Те се тиме светило јави свему роду.
 
Висота ума почасти висоту сврже,
Те више ума доброту стиже.
 
Слово славе Сави сплете Силуан.)

 

   

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32
« ПРЕТХОДНА СТРАНА1 ... 7 8 9 ... 32СЛЕДЕЋА СТРАНА »

5 Comments

  1. Зоран
    30. September 2020. @ 13:48

    Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..

  2. Andrija
    25. August 2019. @ 13:49

    Odakle svetom Savi ekavica?

    • Лазар
      14. October 2020. @ 23:16

      Српскословенски се увек писао екавицом, јекање је руског порекла

      • Радован Јовчић
        2. August 2022. @ 11:29

        Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
        Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.