ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА – СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

 

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА
 

ТЕОДОСИЈЕ
(средина XIII в.-почетак XIV в.)
 

СЛОВО УТЕХЕ СВ. САВЕ
УПУЋЕНО СТЕФАНУ НЕМАЊИ
He тугуј ми, господару и оче:
ја сам твој пост и стајање и клањање.
Ја сам твоје подвизање,
што је и по души труд,
на мени је грех твој ако га има.
Ја за те одговарам,
пошто си ме послушао,
од мене душу твоју Господ нека иште.
 

СЛУЖБА СВЕТОМЕ САВИ
ПРВА ПЕСМА ДРУГОГ КАНОНА ГЛАС ОСМИ
 
ени што хвалим твоје живљење,
у Христа слободу стекавши,
од богатих светога Духа ризница
да капљу знања добијем, оче, молим се,
достојно да похвалим те, хвале достојног.
 
Из корена добра
још бољи изданак ниче.
водама богосазнања напајан
и плод благоухан јавио си се,
живљењем својим из младости, богоношче,
срца и душе појаца ти веселиш.
 
О, премудрог ли твога богоразума
којим извара оца својега ловом на јелене,
Христу, оче, ујеленивши душу своју
и Христовом љубављу паљен,
ка источнику бесмрћа
њему притекао јеси.
 
Према небеским лепотама изнад ума
љубављу покретан,
од земаљске малолепности побегавши,
јелењим трчањем Христа затражио јеси,
у жељеном од њега, Саво оче, не превари се.
 
Љубављу према чистоти обузет,
благородност душе плотољубљем ниси заробио,
и стога сад венце чистоте примајући
с анђелима у Христу веселиш се
и њему за нас, Саво оче, моли се.
 
ТРЕЋА ПЕСМА
 
На гору сазнања добродетељи узашав,
на видљивој Гори Атонској,
подобно ономе Исаку
самога себе узвео јеси,
и тамо као јагње свеспаљеницу
срце своје на жртву
духовно принео јеси.
 
Светилник, своју душу, сузама украишајући
и рано Христу јутрећи,
пружањем руку у молитвама
Амалика – тело умртвио јеси
и у земљу бестрашћа ушао јеси.
 
Љубављу према бестрашћу подстицан,
плотска раздраживања угушио јеси
и душу божанственим сјајем пресветлив своју
светлости духовне, Саво оче,
и ми да добијемо моли се.
 
Младости цвет глађу осушив,
уздржањем удове умртвив,
постом се од тела одрекао јеси,
бдењем и молитвама снажећи се,
љубављу према Господу,
врхунац добродетељи, Саво,
достигао јеси.
 
Благородношћу висок и добротом изврстан,
разума мудрошћу чудесан био си,
као цвет прекрасни чистотом сјајећи
и светлим смирењем, Саво оче,
украсио се јеси.
 

ЗАЈЕДНИЧКИ КАНОН СПАСУ ХРИСТУ,
СВЕТОМ СИМЕОНУ И СВЕТОМЕ САВИ
ИЗ ПЕСМЕ СЕДМЕ
 
Бог милостив и штедар,
Бог суревњивац и осветник,
многа је у тебе милост,
много је и оптужење,
на лица се не обазиреш,
сваком према путу његовом судиш,
молитвама светих својих
не предај нас праведноме ти суду.
 
ИЗ ПЕСМЕ ОСМЕ
 
Мач блистав с неба, натопљен крвљу,
и срп летећи што виде пророк,
гнев твој. Господе, на сагрешитеље
и оне што се ни пред одмаздом смрти не обраћају,
као милостив и благосрдан
одврати од нас молитвама светих својих.

 

   

5 Comments

  1. Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..

  2. Odakle svetom Savi ekavica?

    • Српскословенски се увек писао екавицом, јекање је руског порекла

      • Радован Јовчић

        Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
        Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.