ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА
МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ
|
Акатист – похвална песма амин – заиста; нека буде тако апостол – посланик; ученик Благоданствовати – дангубити у благостању благоухан – добромирисан блваније – повраћање бес, бесови – враг, нечастиви бесчисло – без броја болезан – јад, бол бујесловије – лудословље бујест – лудост Ва белцех крештеније – световно крштење вазљубљени – вољени василиск – змај који убија погледом весна – пролеће вражда – свађа, непријатељство вредоумни – против ума входити – ићи, улазити Горе – зло горест – туга, јад Дажд – киша девство – невиност, девичанство, чистота добродетељ – доброчинилац дора – дар Едемски – рајски Житије – живот жиће – живот Зазоран – срамотан збојство – грабеж злокозанство – злодејство злонравије – зло, злоба злопомненије – злопамћење зрети – гледати зрцало – огледало Извитство – превртљивост Измаилћанин – Турчин, муслиман икос – врста црквене песме индикт – период, раздобље, година иноплеменик – туђинац, странац Јакож – као јал – јео јегоже – којега јединосушни – јединопостојећи јелик – колики јерарх – врховни свештеник јереј – свештеник јуност – младост јуноша – младић Кабеније – гатање кајушти – кајући канон – високо правило кастрофилакт – чувар града катапетазма – завеса на дверима олтара келејни – ћелијски киченије – гордост клич – клик кна – ножница, канија кончина – крај, смрт корабља – лађа кров – крв Лампада – светиљка; кандило ласкрдство – благоутробије ластиви – лукави лихоимство – грамзивост Љубими – љубазни, вољени љубодејаније – љубочинство Мазда – благо маздоимство – среброљубље миро – мирисно уље мирољубије – светољубље митар – цариник; грабљивац митарство – небеска царина где мртви полажу рачун о себи младенац – дете до четири године мне – мени мненије – мишљење мнишски – монашки многажди – много пута молебен – молитва, служба муж – јунак мужаствен – храбар, мужеван Најим – награда напрасанство – изненадност наречен – назван небреженије – немарност неистовни – безуман некључими – неваљао неоскврњен – чист непоставство – непостојаност нечувство – неосећајност низложитељ – рушитељ нињешни – данашњи ништета – ништавност ношт – ноћ Обагрити – оцрвенети обада – окривљење обет – завет обида-вређање обитељ – калуђерство, братство обленити се – олењити се обличити – открити, раскринкати објаденије – преједање оглаголаније – оговарање окајан – проклет окајанство – беда опалство – упропашћивање опитемије – казна за грехе осезати – пипати отачаство – отаџбина отречно – исказано отроча – дечак Пагуба – помор, несрећа Панагија – Богородица паче – већма, више пеније – певање печал – туга, жалост питљивство – радозналост пленик – онај који плени плишт – крик плотољубље – љубав према телу подобан – сличан полуноштница – поноћна служба уочи Божића получити – добити поклепати – оклевати постриг – монашки обред посулоимство – подмитљивост превасходити – превазилазити презорство – дрскост прељубодејаније – прељуба преније – препирање преподобни – свети претебство – свадљивост причаштвније – причест пронирство – препреденост проскура – причесни хлеб псалм – старозаветна песма Раб – роб, слуга раждеженије – распаљивање развраштеније – разврат разлучник – анђео који одваја и односи душе растљеније – разврат ревност – завидљивост резоимство – зеленаштво рига – владар ризни – одевни рочити се – закљињати се Самодржац – владар санољубије – властољубље свада – свађа свар – свађа свраштен – променљив севастијски – државни византијски сиј – овај скврни – нечист скитничаски – пустињски склепа – клопка, замка скрб – брига, старање скупост – тврдичлук слза – суза слишити – прихватити, слушати нечије речи спротисловије – противречење стег – идеја, мисао стихира – песма посвећена свецима стрпотљив – лукав сугубо – двоструко сујесловије – говорење глупости супроћ – против сут – а ово су Тартар – пакао татба – крађа тврд – нешто тврдо, постојано, истрајно тисушта – хиљада тлен – пропадљив торжествен – узвишен, свечан, тријумфалан тул – футрола за стреле Уви – авај умиљеније – смерност униније – лењост уноровство – кинђурење уност – лењост упиваније – опијање упремство – тврдоглавост Фарисејски – лицемеран Хошту – хоћу Целов – поздрав цета – ситан новац Чајеш – чекаш чест – део число – број чрноризац – монах, калуђер чувство – осећање чужеимство – туђе, туђинство |
5 Comments
ФОРУМ
- Одговор на: Post I intimni odnos tokom posta 18. April 2024. [email protected]
- Post I intimni odnos tokom posta 17. April 2024. Sladjana Kostic
- Одговор на: ВЕЗ 10. April 2024. katarina.031
- Одговор на: ВЕЗ 2. April 2024. александар.козомора
- Одговор на: ВЕЗ 1. April 2024. katarina.031
Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..
Odakle svetom Savi ekavica?
Српскословенски се увек писао екавицом, јекање је руског порекла
Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.
Bravo