NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna književnost » PREMA NEBESKIM LEPOTAMA – STARA SRPSKA POEZIJA

PREMA NEBESKIM LEPOTAMA – STARA SRPSKA POEZIJA

 

PREMA NEBESKIM LEPOTAMA
 

GAVRIL STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ
(kraj XVII v.-posle 1746)
 

LOVCI ADOVI
Po okruglomu kolu ovoga sveta,
kojeno se lasno okreće,
valja nam po tom kolu
opipom hoditi.
Opasno hodite,
ne kako nemudri,
nego kakono i premudri,
i skupljajući vreme,
zašto dni su lukavi,
zašto ko tom
sakrivaju u miru
lovci adovi
na nas, kano na ptice,
mreže i sklepe.
 

BESEDE
Plivaju ti k jeziku razlike besede
Ko na lovu u mrežu
Razlikoga roda ribe;
Zle i dobre.
I gledaj sad što da činiš…
Zmiju uhvaćenu s ribom
Ispljuj je napolje iz sebe,
A dobre besede izberi,
Te ih drži sebi U barci tvojih usti.
 

BOG SMRTI
Mač mu je gotov,
Mač mu je gotov
iz kna izvučen,
očišten i s obe strane
britko izoštren;
luk je svoj izvadio
iz tula mu.
I tetivo je na njemu
nategnuto,
te smrtne strele zapeo
i gotove stoje.
Teke isto
ha! da ih pusti na nas
i potuče nas mahom.
 

BRZI KONJANIK
A naši zli i dobri danci!
ujedno ka i senka
skoro promiču i prolaze nam.
Naš život, kano brzi konjik
hitro ide
da nas stera i skupi
na kraj sveta,
koncu nam žitka ovoga.
 

MOLITVA PROTIV
KRVAVIH VODA
Beda na vodi,
beda od haramija,
beda od svoga roda,
beda od jezika,
beda u gradu, beda u pustinji,
beda na moru,
beda od lukave braće
i među laživim društvom.
(I prebeda ovo pišući
u opraljenoj knjigi,
na zloj hartiji, jakož i vidi se,
s neupravnim mastilom!)
Od svega ovoga zla i bede,
ti nas oslobodi.
 
Oslobodi nas od zla plivajućih
u ovih rekah,
štono su vode zle, jezičaske
i nas progone
i našu crkvu rade da potope.
I tužimo se na njih pred svetiteljem
što se iz Tebe rodio:
Spasi me Bože, jer prodreše vode
do duše moje!“
I hoće da nas potope te vode.
Nego s tvojim predstateljstvom
presveta devo,
taj će potok preći naša duša
ovih krvavih vremena,
svegdar punih vojske i boja
i svakoga nemira,
i ne teku tako vode potočne,
kakono što krvave reke teku,
kako da se je na nami izvršilo
Davidovo proricanje:
„Preloži u krv reke njine“
i istočnike njihove,
zato da se ne imadu
odašta napiti.
 
Moli, presveta devo,
sina svoga,
kojino je rad nas svoju krv
izlio na krstu,
da bi radi istočenja njegove krvi,
stala u nas ta krv vojištanska
i međusobna,
što se na zemlji proliva
od zlih ljudi.
Ti, blagoslovena v ženah,
oblačena u sunce,
a i sama si izbrana kano sunce,
“ U kojoj kao u suncu
položi naselje svoje
sunca tvorac“… –
isuši te krvave potoke
da bi u toj reki
suhima prošli nogami.
Budi nam nebesnom dugom,
znamenjem,
da ne bude više na nas potop!
 

ADAM
Meso od zemlje,
kosti iz kamena,
oči od vode,
krv od rose,
para i odihivanje od vetra,
razum, pamet od oblaka,
umlje s anđelske brzine…
 
Kad umre, u to mu se telo opet i raziđe.
 

SAN
San je svakom prava, vremenita smrt;
Svakodnevni životu konac.
 

CRNI BIVO U SRCU
Veliki se to đavo
kao crni bivo u srdcu gnezdi.
Evo sam to vidim
da neki drugi zavičaj zločest,
u mome telu vojuje
suproć moga umlja.
I koji je taj drugi,
posnažniji zakon
od božija zakona?
Jest i vrlo posnažnija
čovečja želja i zla ćud,
kojano nit se koga boji,
ni mora ni duge bolesti
i zle nesreće,
ni same večne muke.

 

   

4 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *