ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА – СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ЛОВЦИ АДОВИ
По округлому колу овога света,
којено се ласно окреће,
ваља нам по том колу
опипом ходити.
Опасно ходите,
не како немудри,
него каконо и премудри,
и скупљајући време,
зашто дни су лукави,
зашто ко том
сакривају у миру
ловци адови
на нас, кано на птице,
мреже и склепе.
 

БЕСЕДЕ
Пливају ти к језику разлике беседе
Ко на лову у мрежу
Разликога рода рибе;
Зле и добре.
И гледај сад што да чиниш…
Змију ухваћену с рибом
Испљуј је напоље из себе,
А добре беседе избери,
Те их држи себи У барци твојих усти.
 

БОГ СМРТИ
Мач му је готов,
Мач му је готов
из кна извучен,
очиштен и с обе стране
бритко изоштрен;
лук је свој извадио
из тула му.
И тетиво је на њему
натегнуто,
те смртне стреле запео
и готове стоје.
Теке исто
ха! да их пусти на нас
и потуче нас махом.
 

БРЗИ КОЊАНИК
А наши зли и добри данци!
уједно ка и сенка
скоро промичу и пролазе нам.
Наш живот, кано брзи коњик
хитро иде
да нас стера и скупи
на крај света,
концу нам житка овога.
 

МОЛИТВА ПРОТИВ
КРВАВИХ ВОДА
Беда на води,
беда од харамија,
беда од свога рода,
беда од језика,
беда у граду, беда у пустињи,
беда на мору,
беда од лукаве браће
и међу лаживим друштвом.
(И пребеда ово пишући
у опраљеној књиги,
на злој хартији, јакож и види се,
с неуправним мастилом!)
Од свега овога зла и беде,
ти нас ослободи.
 
Ослободи нас од зла пливајућих
у ових реках,
штоно су воде зле, језичаске
и нас прогоне
и нашу цркву раде да потопе.
И тужимо се на њих пред светитељем
што се из Тебе родио:
” Спаси ме Боже, јер продреше воде
до душе моје!”
И хоће да нас потопе те воде.
Него с твојим предстатељством
пресвета дево,
тај ће поток прећи наша душа
ових крвавих времена,
свегдар пуних војске и боја
и свакога немира,
и не теку тако воде поточне,
каконо што крваве реке теку,
како да се је на нами извршило
Давидово прорицање:
“Преложи у крв реке њине”
и источнике њихове,
зато да се не имаду
одашта напити.
 
Моли, пресвета дево,
сина свога,
којино је рад нас своју крв
излио на крсту,
да би ради источења његове крви,
стала у нас та крв војиштанска
и међусобна,
што се на земљи пролива
од злих људи.
Ти, благословена в женах,
облачена у сунце,
а и сама си избрана кано сунце,
” У којој као у сунцу
положи насеље своје
сунца творац”… –
исуши те крваве потоке
да би у тој реки
сухима прошли ногами.
Буди нам небесном дугом,
знамењем,
да не буде више на нас потоп!
 

АДАМ
Месо од земље,
кости из камена,
очи од воде,
крв од росе,
пара и одихивање од ветра,
разум, памет од облака,
умље с анђелске брзине…
 
Кад умре, у то му се тело опет и разиђе.
 

САН
Сан је сваком права, временита смрт;
Свакодневни животу конац.
 

ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Велики се то ђаво
као црни биво у срдцу гнезди.
Ево сам то видим
да неки други завичај злочест,
у моме телу војује
супроћ мога умља.
И који је тај други,
поснажнији закон
од божија закона?
Јест и врло поснажнија
човечја жеља и зла ћуд,
којано нит се кога боји,
ни мора ни дуге болести
и зле несреће,
ни саме вечне муке.