Home » БИБЛИОТЕКА, Православна књижевност

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА – СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

 

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА
 

НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ
(друга половина XVI века)
 

АКАТИСТ СВЕТОМЕ САВИ
(ДЕСЕТИ ИКОС)
 
Анђелске зборове задиви смирење твоје,
јер видеше те земаљског анђела
лепотама улепшана,
богатство земаљско, светитељу Саво,
као сујету одбацивши, ништету заволео јеси,
и бежећи од фарисејске гордости
срце своје чисто да стекнеш желиш,
од верног ти народа зато слушаш овакву хвалу:
Радуј се, истинити узоре смирења,
радуј се, часна смиреноумља висото,
радуј се, што смирењем ти стече високо и славно,
радуј се, гордости худе низложитељу,
радуј се, узоре јагњади и пастира,
радуј се, духовног смирења чисто обиталиште,
радуј се, што смирењем својим плот духу потчини,
радуј се, што дух свој по наређењима Божјим
на послушање предаде,
радуј се, светитељу Саво, српски просветитељу.

 

   

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32
« ПРЕТХОДНА СТРАНА1 ... 28 29 30 ... 32СЛЕДЕЋА СТРАНА »

5 Comments

  1. Зоран
    30. September 2020. @ 13:48

    Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..

  2. Andrija
    25. August 2019. @ 13:49

    Odakle svetom Savi ekavica?

    • Лазар
      14. October 2020. @ 23:16

      Српскословенски се увек писао екавицом, јекање је руског порекла

      • Радован Јовчић
        2. August 2022. @ 11:29

        Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
        Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.