PREMA NEBESKIM LEPOTAMA – STARA SRPSKA POEZIJA

AKATIST SVETOME SAVI
(DESETI IKOS)
 
Anđelske zborove zadivi smirenje tvoje,
jer videše te zemaljskog anđela
lepotama ulepšana,
bogatstvo zemaljsko, svetitelju Savo,
kao sujetu odbacivši, ništetu zavoleo jesi,
i bežeći od farisejske gordosti
srce svoje čisto da stekneš želiš,
od vernog ti naroda zato slušaš ovakvu hvalu:
Raduj se, istiniti uzore smirenja,
raduj se, časna smirenoumlja visoto,
raduj se, što smirenjem ti steče visoko i slavno,
raduj se, gordosti hude nizložitelju,
raduj se, uzore jagnjadi i pastira,
raduj se, duhovnog smirenja čisto obitalište,
raduj se, što smirenjem svojim plot duhu potčini,
raduj se, što duh svoj po naređenjima Božjim
na poslušanje predade,
raduj se, svetitelju Savo, srpski prosvetitelju.