|
ЗАЈЕДНИЧКА СЛУЖБА
СВЕТИМ ДЕСПОТИМА БРАНКОВИЋИМА
(СТИХИРЕ СА КРАЈА СЛУЖБЕ)
ГЛАС ЧЕТВРТИ
Стефан венац лепоте и красота цркве
и преподобна Ангелина лоза часна,
породише грозје винограда спасног,
Максима свештеног, Јована праведног,
из којих истиче нам весеље душевно
и болесни примају здравље телесно,
чијим молитвама, Христе Боже,
спаси душе наше као милосрдан.
Погледај на озлобљење људи својих,
Максиме богоблажени,
види скрб и печал нашу
и љуту тугу срца,
многа наша прегрешења прогневише човекољупца Бога,
многа бура што страхом колеба срце наше
подигнуће се на нас,
и бојимо се да нас како не погуби Господ
у гневу казне своје,
због тога вапајем великим
у болу срца са сузама вапимо ти:
Брзо у помоћ рабима твојим притеци,
милостива Бога нама начини
својим молитвама, оче чедољубиви,
мир и тишину у тебе молитељу убрзо подај
и спаси душе наше као милостив и чедољубив. |
ФОРУМ
Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..
Odakle svetom Savi ekavica?
Српскословенски се увек писао екавицом, јекање је руског порекла
Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.
Bravo