PREMA NEBESKIM LEPOTAMA – STARA SRPSKA POEZIJA

ZAJEDNIČKA SLUŽBA
SVETIM DESPOTIMA BRANKOVIĆIMA
(STIHIRE SA KRAJA SLUŽBE)
GLAS ČETVRTI
 
Stefan venac lepote i krasota crkve
i prepodobna Angelina loza časna,
porodiše grozje vinograda spasnog,
Maksima sveštenog, Jovana pravednog,
iz kojih ističe nam veselje duševno
i bolesni primaju zdravlje telesno,
čijim molitvama, Hriste Bože,
spasi duše naše kao milosrdan.
 
Pogledaj na ozlobljenje ljudi svojih,
Maksime bogoblaženi,
vidi skrb i pečal našu
i ljutu tugu srca,
mnoga naša pregrešenja progneviše čovekoljupca Boga,
mnoga bura što strahom koleba srce naše
podignuće se na nas,
i bojimo se da nas kako ne pogubi Gospod
u gnevu kazne svoje,
zbog toga vapajem velikim
u bolu srca sa suzama vapimo ti:
Brzo u pomoć rabima tvojim priteci,
milostiva Boga nama načini
svojim molitvama, oče čedoljubivi,
mir i tišinu u tebe molitelju ubrzo podaj
i spasi duše naše kao milostiv i čedoljubiv.