PREMA NEBESKIM LEPOTAMA – STARA SRPSKA POEZIJA

MOLITVA ZASPALOM GOSPODU
I dan i noć bežeći sa svojim osirotelim narodom,
od mesta do mesta,
kao lađa na pučini velikog okeana
bekstvu se dajemo,
čekajući kada će zaći sunce
i prekloniti se dan
i proći tamna noć
i zimska beda koja leži nad nama.
 
Jer nema onoga koji nas savetuje,
ni onog koji nas od nevolje oslobađa,
i nevolja naša udvostručava se.
I rekoh sa suzama:
 
Dokle ćeš, Gospode, zaboravljati nas do kraja,
dokle će se naoružavati na dostojanje tvoje?
Ustani, Gospode!
Zašto spavaš,
zašto lice tvoje, Bože naš, odvraćaš od nas?
I opet vaskrsni, Gospode,
pomozi nam imena tvojega radi!
I tako neprestano ridanje na ridanje prilažemo
i niotkuda pomoći.