PREMA NEBESKIM LEPOTAMA – STARA SRPSKA POEZIJA

 

PREMA NEBESKIM LEPOTAMA
 

PAJSIJE JANJEVAC
(sredina XVI veka-1647)
 

SLUŽBA SVETOME CARU UROŠU
(STIHIRE ISPRED KANONA)

GLAS ČETVRTI

 
Ako si zavišću i bio ubijen
od svojih bliskih,
ti se blisko u raju nastanjuješ
sa praroditeljima svojim,
ako i nepravednu smrt podneo jesi,
likuješ sa svetima,
a ubice tvoje uskoro pogiboše.
 
GLAS TREĆI
 
U svetlosti svetih dobrodetelji
prosijao jesi svetleći kao sunce,
osijavajući sve pravednim sijanjem,
danas se raduju svi rodovi
otačastva jezika srpskog
moštiju svojih javljanjem,
sve ispunio jesi blagouhanjem
i prosvetlio jesi svoje otačastvo
svakom lepotom,
migom božanstvenog Duha
sve primio jesi,
mnogostradalni Urošu,
moli se za nas
štovatelje svetoga spomena tvoga.
 
GLAS DRUGI
 
S nadzemaljskim činovima sada boraviš
s nebesa primiv bogosaznanje,
molbene glase tebi odašiljemo:
Pokreni rod svoj,
za nas moli se uvek,
da sačuvani budemo,
Urošu dostoblaženi.
 
Bogosaznanja svetlošću sijajući
i svetsku krasotu prezreo jesi,
Avraamu u krilu počivaš,
ne prezri nas molitelje ti, mnogostradalni
i nezaboravni Urošu svečasni.
 
Istinitim vencem uvenčan,
carsku dijademu nadevajući,
venac lepote primio jesi divan,
ne prezri, blagi, pevače ti koji te štuju
predstojeći s anđelima u slavi.

 

   

4 komentar(a)

  1. Odakle Andriji latinica? Prevodilac je ekavac..

  2. Odakle svetom Savi ekavica?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *