ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА – СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

 

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА
 

СМЕДЕРЕВСКИ БЕСЕДНИК
(средина XV века)
 

ПЛАЧ ЗА ДЕСПОТОМ
ЂУРЂЕМ БРАНКОВИЋЕМ
Како горко и болно осироћење
да претрпимо?
Како да претрпимо мрачну ноћ?
 
Ко да нас заштити, рану тешку,
због твог одласка?
 
Како крепку зиму
и бурне ветрове
и такве валове да пређемо,
многоценог пристаништа и бисера лишивши се?
 
Којим чистим очима
сунце да угледамо
кад се најслађе наше изненада
отсред нас угасило болно
и болно скривено?
 
Како да погледамо небо,
које горко и тешко бреме
пре времена показа нам
због звезда које се диме?
 
О звездо горка,
што ово нам навести?
Који мач јавила јеси
да пожње наш живот?
Које болно извешће незнано
од нас навести нама?
 
Хтели би да смо знали
горак овај знак тадашњег времена
да ради нас јадних би.
И твога творца и нашег саздатеља,
господа Бога,
могли бисмо умолити за непретрпљиво зло,
од кога пострадасмо.
 
Којим ногама које се не тресу
земљом да идемо?
Која светлост
наша срца и колена уништи
због скривања наше часне
и свештене главе?
 
Кад си ти умро,
ми како да живимо?
О земљо,
о сунце и ваздух
и остали творенија твари,
што касните?
 
Дођите, с нама усплачите,
с нама узридајте,
с нама тужите тугу вељу,
инеиздржљиво претрпите!
 
Лепо нам је заиста рећи,
ко да да глави нашој воду
и очима нашим источник суза,
да како ваља нама болно трпљење
љуто да исплачемо.
 
Недовољне су нам капље даждевне
и речних вода струје
за потребу суза,
чиме да испунимо нама дужну потребу.
 
Где наш најслађи живот се крије?
Где светлост очију наших која се угаси?
Где од младости све до старости
сила и крепост,
од које се ужасаваше
и којој се дивише
цареви земаљски
и начелници
и кнезови незнабожачки?

 

   

5 Comments

  1. Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..

  2. Odakle svetom Savi ekavica?

    • Српскословенски се увек писао екавицом, јекање је руског порекла

      • Радован Јовчић

        Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
        Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.