PREMA NEBESKIM LEPOTAMA – STARA SRPSKA POEZIJA

OTPISANIJE BOGOLJUBNO
Da zna tvoja svetinja,
otkako udostojih se s Bogom poznati te
poradovah se veseljem duhovnim.
 
No zamalo i kratko bi nam viđenje,
da bi ko rekao u zrcalu obraz ugledasmo,
ili u neki san tanak da sam bila snesena…
 
I slušah tvoje duše bogoljubnu narav
i netelesno anđeosko prebivanje.
I ono od nas konačno udaljenje.
 
I veoma tvoje videti zaželih prepodobije.
I tvojih medotočnih nasladiti se reči.
Ne malu od tvojega viđenja
meni priploditi korist…
 
No zbog daljnjeg nam rastojanja,
i more i gaj,
ovog radi uzroka
nemoguće nam je videti svetinju ti…
 
Jer željenje bogatstva i sujetna slava,
a ujedno i slasti ne ostavljaju nas,
koji su na talasima
u moru ovog sujetnog života,
uzniknuti k svetlosti čistog i netelesnog prebivanja.
 
Jer se pomračiše duševne oči
mukom i metežom koji je u svetu…
 
I ovo sada
kao od sna nekojeg dubokog probudivši se
ushteh tvoju svetlost videti.