Home » БИБЛИОТЕКА, Православна књижевност

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА – СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

 

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА
 

НИКОН ЈЕРУСАЛИМАЦ
(око 1380-после 1468)
 

ПОВЕСТ ТУЂИНА И ПЛЕНИКА
Седох и смотрих како теку бескорисно.
Обретох свест моју трому, ум мој одрвењен
и намучену ми душу љуто уништену.
Остави душо сласти, не теци у неизвесно,
да не предухитри те смрт
и да не получиш спасти се.
Лукава недра помрачују душу моју.
Срп изоштрен жети чувства.
И месо трули од мноштва зла мојих.
Очи покри, никако угледати.
Руке и ноге изнемогоше,
крепост не имајући сасвим.
У добро сумњам, у лукаво више.
Као птома, као пас.
Као туђин и пленик бескорисно спавам.

 

   

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32
« ПРЕТХОДНА СТРАНА1 ... 18 19 20 ... 32СЛЕДЕЋА СТРАНА »

5 Comments

  1. Зоран
    30. September 2020. @ 13:48

    Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..

  2. Andrija
    25. August 2019. @ 13:49

    Odakle svetom Savi ekavica?

    • Лазар
      14. October 2020. @ 23:16

      Српскословенски се увек писао екавицом, јекање је руског порекла

      • Радован Јовчић
        2. August 2022. @ 11:29

        Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
        Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.