PREMA NEBESKIM LEPOTAMA – STARA SRPSKA POEZIJA

 

PREMA NEBESKIM LEPOTAMA
 

KONSTANTIN FILOZOF
(kraj HIVv.-posle 1433)
 

SMRT DESPOTA
STEFANA LAZAREVIĆA
Gde, uistinu, iznenade ode
sve svetlo i krasno
što je unutra i napolju?
 
Gde su zborovi igrača,
gde crkvena sabranja?
Gde saborne svetkovine
i molitvena obilaženja po okolini?
 
Najedanput sve bi mrzost zapuštenja,
sve se preobrazi,
sve se u nebiće dede,
sve se nevoljom ispuni.
 
Humke se razarahu i sažižahu.
 

DESPOT ZAGONETNIH OČIJU
Bio je poznat rodu po zagonetki svojih očiju,
Sličnoj suncu i sunčevoj svetlosti
Od koga primamo svetle zrake
Ali ne i njegovu suštinu,
Zatim se zajedno obojega lišismo.
Jer umesto glave koja upravlja,
Koji je glava svetlaizabranima,
Umre u mestu Glavi.
I plači opet, Beli Grade, potamnelost svoju,
Vođa naroda kao cvet procveta i otpade,
Jer i zemlja sa tobom zajedno rida,
Što primi onoga koga se nije nadala tako brzo primiti,
Čekanjem tridesetpetih tekućih godina,
Pošto je prošlo već šest hiljada i devet stotina
(6935=1427).

 

   

4 komentar(a)

  1. Odakle Andriji latinica? Prevodilac je ekavac..

  2. Odakle svetom Savi ekavica?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *