Home » БИБЛИОТЕКА, Православна књижевност

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА – СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

 

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА
 

ГРИГОРИЈЕ ЦАМБЛАК
(око 1364-1419/20)
 

ВРАЋАЊЕ ВИДА СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ
ИЛИ ЧУДО СВ. НИКОЛЕ
Имаш ли у памети
што ти раније рекох кад се јавих?
 
Рекох ти – не тугуј,
јер у мојој су руци твоје зенице
и све ти показах.
 
Што ти тада рекох,
данас сам послан да испуним.
 
Господ наш Исус Христос,
који слепоме од рођења даде вид,
и твојим очима први дарује зрак.
 

СЛУЖБА СВЕТОМ КРАЉУ
СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ
(ТРОПАРИ СЕДМЕ ПЕСМЕ КАНОНА) ГЛАС ПРВИ
 
Ноћна твоја хођења
и о камен спотакнућа честа
кад ниште посећиваше,
лествица се теби начинише
и степенице на небеса
по којима до самог Бога стиже
његовом десницом венчаван.
 
Оба, дакле, на теби
венца, блажени, стекоше се,
царства и уз то мучеништва,
јер обојих чин сачувао јеси
и зато царева јеси похвала
и мученика красота,
а своје обитељи звезда многосветла.
 
Ширина земље и дужина
са родовима многих народа
теби је поверена од Бога
што из заточења дозва те,
коју сачувао јеси добро у благочашћу
и у законима праведним,
те си и награду примио.

 

   

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32
« ПРЕТХОДНА СТРАНА1 ... 15 16 17 ... 32СЛЕДЕЋА СТРАНА »

5 Comments

  1. Зоран
    30. September 2020. @ 13:48

    Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..

  2. Andrija
    25. August 2019. @ 13:49

    Odakle svetom Savi ekavica?

    • Лазар
      14. October 2020. @ 23:16

      Српскословенски се увек писао екавицом, јекање је руског порекла

      • Радован Јовчић
        2. August 2022. @ 11:29

        Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
        Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.