ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА – СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

 

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА
 

МОНАХ ИЗ РАВАНИЦЕ
(средина XIV в.-после 1398)
 

ОПЛАКИВАЊЕ ПОРОБЉЕНОГ
ОТАЧАСТВА
Боже дођоше незнабошци
у достојање твоје.
И не само што оскврнуше свете цркве,
но огња дело твораху од њих.
И положише трупље слугу твојих
за храну птицама небесним,
тела преподобних твојих
зверима земљиним
 
Не око Јерусалима само,
но по свој земљи овој.
И би да се види плач
и ридање не мање од првог.
Јер ове клаху, а оне
који остадоше живи
одвођаху у своју земљу.
 
И не на реци вавилонској,
као што они тада, сеђасмо,
но на оном у кога све реке,
мале и велике, утичу.
 
Раздвајани бисмо
и распродавани У сву земљу тих.
И мати због чеда плакаше,
и отац горко ридаше,
и брат брата обухвативши
сузе љуте проливаше,
и сестре браћу, и браћа сестре,
гледајући где другога другде одводе,
руке око врата један другом сплетоше,
жалосно кричаху.
 
О земљо, раствори се,
живе прими све нас!
 
И други куд другде одвођен
натраг гледаше,
све док очима које га гледају
невидљив биваше.
 

ПЛАЧ ЗА КНЕЗОМ ЛАЗАРОМ
Где слатка његових очију тихост?
Где свети на уснама осмејак?
Где љубазна десница,
која свима обилно пружа?
 
Авај, изненадне промене!
Како поцрне лепота!
Како се покраде скровиште!
Како одједном откинут би цвет!
 
Ваистину сасуши се биљка
и цвет отпаде,
ослаби источник,
сасуши се река,
затим у крв
претвори се вода.

 

   

5 Comments

  1. Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..

  2. Odakle svetom Savi ekavica?

    • Српскословенски се увек писао екавицом, јекање је руског порекла

      • Радован Јовчић

        Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
        Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.