NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna književnost » PREMA NEBESKIM LEPOTAMA – STARA SRPSKA POEZIJA

PREMA NEBESKIM LEPOTAMA – STARA SRPSKA POEZIJA

 

PREMA NEBESKIM LEPOTAMA
 

MONAH IZ RAVANICE
(sredina XIV v.-posle 1398)
 

OPLAKIVANJE POROBLJENOG
OTAČASTVA
Bože dođoše neznabošci
u dostojanje tvoje.
I ne samo što oskvrnuše svete crkve,
no ognja delo tvorahu od njih.
I položiše truplje slugu tvojih
za hranu pticama nebesnim,
tela prepodobnih tvojih
zverima zemljinim
 
Ne oko Jerusalima samo,
no po svoj zemlji ovoj.
I bi da se vidi plač
i ridanje ne manje od prvog.
Jer ove klahu, a one
koji ostadoše živi
odvođahu u svoju zemlju.
 
I ne na reci vavilonskoj,
kao što oni tada, seđasmo,
no na onom u koga sve reke,
male i velike, utiču.
 
Razdvajani bismo
i rasprodavani U svu zemlju tih.
I mati zbog čeda plakaše,
i otac gorko ridaše,
i brat brata obuhvativši
suze ljute prolivaše,
i sestre braću, i braća sestre,
gledajući gde drugoga drugde odvode,
ruke oko vrata jedan drugom spletoše,
žalosno kričahu.
 
O zemljo, rastvori se,
žive primi sve nas!
 
I drugi kud drugde odvođen
natrag gledaše,
sve dok očima koje ga gledaju
nevidljiv bivaše.
 

PLAČ ZA KNEZOM LAZAROM
Gde slatka njegovih očiju tihost?
Gde sveti na usnama osmejak?
Gde ljubazna desnica,
koja svima obilno pruža?
 
Avaj, iznenadne promene!
Kako pocrne lepota!
Kako se pokrade skrovište!
Kako odjednom otkinut bi cvet!
 
Vaistinu sasuši se biljka
i cvet otpade,
oslabi istočnik,
sasuši se reka,
zatim u krv
pretvori se voda.

 

   

2 komentar(a)

  1. Odakle svetom Savi ekavica?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *