NASLOVNA » Vera i Pravoslavlje, PITANJE PASTIRU » Preljuba

Preljuba

Pitanje:
Pomaže Bog, dragi moj oče, ne znam ni kako da počnem ovo pismo jer sam toliko pogrešila da se kajem, sramim mojih postupaka i dela. Šta da radim, dragi oče, posavetujte me. Ne smem kod svog duhovnika. Jedne noći tokom ovog uskrsnjeg posta, prevarila sam muža kojeg najviše volim, samo zato što me onaj đavo naveo na to da uradim i odem kod drugoga. Šta sad da radim? Imam lep i dobar brak i ja ne valjam. Ja sam kriva za sve loše. Živim u velikom gradu i svašta vidim. Čujem pa utiče. Lepa sam, pa me saleću.U braku sam 4 godine, muž me voli i poštuje. Da li da idem nekom drugom svešteniku da se ispovedam, jer mom duhovniku ne mogu. Sram me je, jer mi je uz to i rođak…Stidim se i kajem, oče. Recite mi, šta ću, ja sam bludničila. Oprostite, oče, ovoj svegrešnoj ženi.
Grešnica


Odgovor:
Draga sestro, vi mi zvučite kao da ste prošli pored izloga na kojem su bili izloženi mirišljavi mrsni kolači, pa niste izdržali i morali da ih probate (ah, šta je to, jedan ili dva kolačića? ) . Pominjete neku jaku ljubav prema vašem mužu koja u realnosti nije svetlija od jedne dimljene vešalice. Upravo tako! Možda ovo brutalno zvuči, ali odlično dočarava vaše shvatanje ljubavi – „vaše velike“.
Da volite svog muža, ne biste to uradili i to za vreme Velikog posta! Ja ne kažem da ljudi ne padaju u ovaj greh, ali ne oni koji „najviše vole“ svoje supužnike (da su ti ljudi bolesni, onda pitanje traži drugačiji prilaz) . Izneverili ste vašeg muža, i izneverili ste majku Crkvu pred kojom ste rekli „da“, i povrh svega, slagali ste Hrista. I još uvek lažete muža jer on ne zna. Kakva hipokrizija; jer ako „najviše volite svog muža“, nemoguće je da za jednu noć tek tako izložite vaše bračno osvećeno telo fizičkoj invaziji drugog muškarca (bez osećanja) . Pre će biti da živite u iluziji da u vašem srcu ima ljubavi za vašeg supruga! Čini mi se da ste tu zmiju prema tom muškarcu dugo gajili, pa je samo dosla „ta noć“. Ili ste ljubomorni na svog muža, pa mu se svetite; ili ste ljuti na njega; ili ste mentalno neizbalansirana osoba koja donosi brze i neočekivane odluke, kojoj je bez svake sumnje potrebna pomoć druge vrste? Duhovništvo nije „igranje školice“ – skakutanje od jednog sveštenika do drugog! „Stidim se i kajem se, oče“, kao i „sram me je“ dokazuje da obmanjujete i mene. (A tek samu sebe! ) Vaš duhovnik upravo to treba da zna; i treba da se stidite njega; a što je najvažnije on TREBA da vidi koliko ste loša supruga i njegovo duhovno čedo. On treba da zna koliko ste bolesni da bi vam odredio dijagnozu i dao adekvatan lek. A vi lažete svog muža kojeg „volite“ pa sad hoćete da lažete i duhovnika – iz teškog u još teži greh. Vi pothranjujete licemerje i vaš egocentrizam prema svemu svetom i Božjem, u potpunom nehrišćanskom ponašanju, kao da ste sami u ovom svetu i jedino imate neke prohteve i želje. Ako se zaista kajete, onda bi trebalo da svom duhovniku i kažete šta ste uradili (po pravdi Božjoj, i mužu) , i da oberučke prihvatite zasluženu epitimiju i „suzama omijete noge Hristove“. Ispovest nije blablaonica bez suza u kojoj se ne otkriva naša prava ličnost pred čovekom – ispovednikom, koji je tu pored nas kao „svedok“ (trebnik) . On je tu samo zbog toga što treba da proizvede efekat pravog stida i sramote, a nije Bog koji jedini ima pravo da otpusta grehe. Stid i sramota, i samouniženje – to pokazivanje svoje grešnosti jeste ključna stvar svete Tajne ispovesti.
Znajte da ćete skrivanjem ovog greha od svog duhovnika navući na sebe veliko breme koje će vas povesti u još teže i češće padove, i na kraju u samu duhovnu smrt. To će se desiti zbog izrazite gordosti koja vam smeta da se smirite i pred Bogom unizite. Sveti Oci kažu da mi skrivanjem naših grehova želimo da prikažemo kako smo dobri, a to je neizreciva gordost i samoljublje (u ovom pismu ste to i meni otkrili) . „Grešna sam…“, ali pred duhovnikom i mužem želim da ostanem dobra, nevina, iskrena, .. jer sam i „lepa“. Gde je ovde vaša „sramota“? ! To nije prava i iskrena hrišćanska sramota zasnovana na Hristovim rečima da – da, i ne – ne! Dakle, nikakav drugi sveštenik, nego tu vašu sramotu posteno otrpite pred vašim duhovnikom i rođakom. To će biti prvi plodovi vašeg iskrenog pokajanja, naravno, uz ono ostalo što vam duhovnik odredi.
A da li čujete nešto u crkvi i da li i to na vas „utiče“, ili samo ono što vidite i čujete sa ulice? Zato je potrebna crkvenost (posećivanje službi) da izbalansira i oblagodati težinu našeg života u ovom svetu „grešnom i preljubničkom“.
Želim vam duhovne snage i dobre volje da ovo sve hrišćanski izdržite, jer zaista nema greha koji ne može da se oprosti ako je omiven ognjem čistosrdačnog i odgovornog pokajanja.
Želeći vam sva blaga od Gospoda, Vaš o. Ljubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *