Прељуба

Питање:
Помаже Бог Обраћам Вам се овим путем први пут. На име грех који начиних још ником не исповедих до свештенику са којим тај грех и учиних.Јако је тешко наћи праве речи обраћања за то што сагреших, али прво ћу рећи ГОСПОДЕ помилуј ме грешну! И надам се да Вам то неће звучати гордо са моје стране али ја просто имам потребу то изговорити. Мој грех је тај што начиних прељубу са тим свештеником и сада не знам шта даље, иначе сам и ја удата и имам двоје деце са супругом са којим сам у грађанском браку. Ми наиме више и нисмо у вези, али ја се са тим грехом не могу носити, западам у тешку чамотињу и у депресије и не знам како из тога изаћи. Можда је ово што написах врло оскудно да бих добила било какав одговор, а можда и не заслужујем да ми се било шта и каже, а не камоли помогне неким утешним или критичким речима.
Праштајте и што сам Вам се само обратила!
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Прељуба је за свакога од нас смртни грех, подједнако. Постоји физичка смрт, а постоји и душевна смрт. Како постоји смрт, тако постоји и смртна опасност, ситуација у којој, ако се нађемо, а убрзо је не променимо, може ускоро довести до смрти. Као на пример, смртна болест, у којој ако се човек нађе и не успе да се излечи у неком разумном року, року који одређују његове животне снаге, његов живот одлази од њега и он се предаје смрти. На то Црква мисли када каже „смртни грех.“
А какве су последице смрти, то сви мање – више знамо: када тело умре, оно постаје неосетљиво, несвесно и подложно пропадању и распадању. Слична ствар је и са душом, с том разликом, што душа не нестаје и не враћа се у ништа, већ пребива у стању удаљености од Бога, које је горе од саме смрти. За такву смрт душе Христос каже „…боље би му било да се није ни родио онај човек! “ (Мк. 14, 21.) Када се физички налазимо у смртној опасности, функције тела се мењају, срце почиње да куца брже и долази до читавог низа промена у организму. Исто је и када се налазимо у духовно смртној опасности. Унутрашња узнемиреност нас обузима и долази до читавог низа других промена. Када тело умире оно се налази у самртном ропцу. Исто тако и душа – на свој начин осећа патње које је обузимају. Али, све то се може избећи. Физичка смрт свакако не, али духовна сигурно.
Шта би ти радила када би се нашла у смртној опасности? Зар неби потражила спас и избављење тамо где и сама видиш да има више сигурности и заклона од опасности? Исто је и са духовном смртном опасношћу: ваљда и сама знаш где можеш потражити заклон и склониште од невоље у којој си се нашла? Сигурно пристаниште и склониште од таквих смртно опасних ситуација је најпре, избегавање сваке опасности. Због чега се ми излажемо таквим опасностима? Зар није боље живети здраво, мирно, добро и срећно, него експериментисати са страстима које нас доводе у смртну опасност? Зар није боље држати се врлина које су нам добро познате, него излагати себе гресима – опасностима, које су нам такође добро познате и њихов крај занамо? Молим те, размисли мало о томе.
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *