NASLOVNA » Pomesne Crkve, TRAGOVI U VREMENU » Preko 60 monaha manastira Kutlumuš pozvalo Kinot Svete Gore na odbacivanje kritskog sabora i na prestanak pominjanja konstantinopoljskog patrijarha

Preko 60 monaha manastira Kutlumuš pozvalo Kinot Svete Gore na odbacivanje kritskog sabora i na prestanak pominjanja konstantinopoljskog patrijarha

Atina 11.07.2016 – Otvoreno pismo Atonskih monaha Svetoj zajednici Svete Gore Atosa, poziva na hitno sazivanje sednice upravnog organa Svete Gore (Kinota), na kojoj bi lažni sabor na Kritu bio osuđen i doneta odluka o prekidanju pominjanja Patrijarha Konstantinopolja, u svetogorskim manastirima.

Screenshot_2

Preko 60 jeromonaha i monaha, na čelu sa učenikom Svetog Pajsija Starcem Gavrilom, iz kelije Svetog Hristodula (Sveti manastir Kutlumuš), napisalo je otvoreno pismo Svetoj zajednici Svete Gore, u kome poziva igumane svetogorskih manastira da odbace Kritski sabor i objave svoju nameru da prestanu da pominju Carigradskog Patrijarha, zbog njegovog predsedavanja laži-saborom, na kome je svejeresi ekumenizma dato zeleno svetlo i koja je podstaknuta rečju i delom.

Svetogorski Oci su izložili kratku listu od 12 tačaka neslaganja Kritskog savetovanja sa pravoslavnom tradicijom i verom, obećavši da će uskoro objaviti opširnu analizu sabora i njegovih spornih tekstova. Ukazujući na kontroverzni član 6, teksta „Odnos Pravoslavne Crkve prema ostalom hrišćanskom svetu“, Svetogorci smatraju da je to prihvatanje papsko-latinske parasinagoge kao „crkve“.

Štaviše, kako ističu, pozitivna ocena odluka tzv. Dijaloga s Latinima (posebno odlukȃ iz Minhena iz 1982. godine, Barija 1987, Novog Valaama 1988, a naročito iz Balamanda 1993), data u tekstu, označava prihvatanje, od strane episkopa koji su potpisali dokument na Kritu, „crkvenog karaktera, apostolske vere, autentičnosti svetih tajni i apostolskog prejemstva“ papske jeresi. „Samo iz ovoga“, pišu Oci, „je očigledno da se ovaj Sabor veoma udaljio od pravoslavnog ispovedanja vere“.

Imajući u vidu ulogu Patrijarha Konstantinopolja u promociji svejeresi ekumenizma, a naročito Kritskog lažnog sabora, kao i potrebu Svetogorske zajednice da prestane da ga pominje (na liturgiji, prim. prev), sve do konačne osude svejeresi ekumenizma, Svetogorski Oci ističu:

„Patrijarh Konstantinopolja stoji kao glavni inspirator i promoter saborskog teksta, i, kao takav, za nas Svetogorske Oce, ali i za sve pravoslavce, sveštenike i laike, on je pokazao, rečju i delom, da je jeresijarh, kao što su to bili Arije, Nestorije, Vekk itd, što su ugledni klirici i teolozi jasno dokazali. To je tako, ne samo zbog njegovog rada na širenju svejeresi ekumenizma, nego i zbog njegovog promovisanja sve-religije (verskog sinkretizma) pokazanog rečju i delom, i kroz zajedničke molitve sa nehrišćanskim verskim vođama. On propoveda čudne dogme, nepravoslavne i anti-svetootačke, te na taj način, iz tog razloga, po rečima našeg Gospoda: „A za tuđinom neće poći, nego će pobeći od njega, jer ne poznaju glas tuđinaca“ (Jn. 10, 5)“

U zaključku, Atonski Oci pišu:

„Sveti Oci, Pravoslavna Crkva i pravoslavni hrišćani su proglašeni nepoželjnima i izdvojeni radi proganjanja. Već su, od strane jeretičkog laži-sabora na Kritu, svi pravoslavni hrišćani koji mu se protive i odbacuju ga, bilo da su episkopi, sveštenici, monasi ili laici, proglašeni za „jeretike“, „zilote“ i „ultra-pravoslavce“. Zar ćemo dozvoliti da se ovo lažno karakterisanje (klevetanje) uvuče u savest naroda? Najponiznije,  u strahu Božjem i ljubavi prema našoj Pravoslavnoj Crkvi, preklinjemo vas i molimo da ostanemo jedinstveni, kako bi istinski Sveti i Veliki Pravoslavni Sabor bio sazvan, sa ciljem da odbaci ovaj lažni Kritski sabor.

Prepodobni i poštovani Oci Svete zajednice, Sveti igumani, 100 godina ekstremne ikonomije i tolerisanja ekumenističkih, latinstvujućih i unijatskih Patrijarahȃ i episkopȃ, dovelo je do strašnog kvarenja vere i kljukanja jeretičkim devijacijama. Štetno i pogrešno razmišljanje pravoslavnih klirikȃ i laikȃ, izazvano ovakvom, lažno nazvanom „ikonomijom“, je neverovatnih razmera. Još jednom vas preklinjemo, borite se da sačuvate Sveto Predanje naše Pravoslavne Crkve i Vere“.

Kompletno pismo na izvornom, jelinskom jeziku, možete pročitati ovde: http://aktines.blogspot.gr/2016/07/blog-post_62.html

S engleskog posrbila Zorana Miljević

Strani izvor: https://orthodoxethos.com/post/athonite-fathers-call-for-rejection-of-cretan-council-and-cessation-of-commemoration-of-the-patriarch-of-constantinople

Domaći izvor:http://www.vaseljenska.com/vesti/svetogorski-monasi-pozivaju-na-odbacivanje-kritskog-sabora-na-prestanak-pominjanja-konstantinopoljskog-patrijarha/

7 komentar(a)

  1. Slava Bogu i neka milost Boga sa molitvama Presvete Bogomajke zastitnice Svete Gore i svih svetih i angela nebeskih pomogne da se izmogne u ocuvanju svete pravoslavne vere i svetootackog ucenja i da se svaka jeres kao i ova sve-jeres ekumenizma iz Crkve sasvim istrebi. Negde se mora stati, a Svetogorci da borbu za cistotu vere to vode sa Bozijom pomoci a mi da sledimo istrajno sve do mucenistva…pa kako nam kome Gospod kraj odredi….u vihoru ratnom ili u pustinji ili u pecini….samo uz Hrista Zivotodavca da ostanemo: SVE ZA HRISTA, HRISTA NIZASTA!!!

  2. Oduševljen sam upotrebom glagola „posrbiti.“ U ovo doba groznog upodobljavanja i upotrebe stranih reči u srbskom narodu, zapostavljanja svetog srbskog pisma i mnogih drugih primera, ovo je prosto kao osvežavajući povetarac u atmosferi „trend-a.“ Na mnogaja ljeta Zorana!

    • Pometnji i metežu koji stvara trovanje srpskog jezika nepotrebnim i ružnim tuđicama – nisu sve tuđice problem, ali jeste problem prepuštanje jezika polupismenima koji ne razlikuju lepo od ružnog -, doprinosite i Vi i drugi koji, suprotno pravopisu, kao jezičkom ekvivalentu dogme, uporno i tvrdoglavo insistirate na neispravnom i danas arhaičnom obliku ‘srbski’ naspram ispravnog ‘srpski’. Mogu samo da pretpostavim da to činite ili pod uticajem Sv. Nikolaja Žičkog, ili kvazi-patriotskih organizacija čiji članovi ispoljavaju svoju ‘ljubav’ prema domovini švrljajući po zidovima i urlajući na tribinama. Kako god, pravite grešku. Sv. Nikolaj je pisao pre više decenije, u kontekstu svog vremena – a upotreba slova ‘b’ u ‘srbski’, verovali ili ne, nije večna dogma Crkve.

      Ćirilica je naše pismo koje treba da negujemo i štitimo na nivou pojedinaca, naroda, države i svih institucija, i to jakim merama koje bi dovele do potpune marginalizacije okupatorskog pisma latinice. Nije potreban epitet ‘sveta’. Ćirilica ne treba da bude sveta da bi je mi branili. Svet je Bog, a od njega dolaze i patriotizam, i briga za sopstvenu kulturu – kao i poštovanje prema tuđoj.

  3. Ovo su dobre vijesti.Hladne glave ih treba“ filtrirati“ i primati i ne smućivati se.Carskim putem treba ići…Ovo su zla i opasna vremena .Nikada prije nije bilo veće potrebe za molitvom,postom,pokajanjem.S druge strane na liturgiji molimo i izgovaramo riječi:“i da pravilno upravlja riječju istine Tvoje…“.Trpljenjem spašavamo duše svoje.Ne možemo dva gospodara služiti,a niti na dva stolca sjediti….Ko nije u borbi taj je u obmani….

  4. Prekidanje pominjanja imena Patrijarha nije rešenje. Kritike su delom na mestu, ali ova peticija odiše duhom nemira, koji je stran Duhu Svetome, i ukazuje na neodgovornost njenih pokretača. Da li dotični zaista smatraju da su propusti Patrijarha takve prirodne – po pravoslavnim merilima, a ne njihovim ličnim – da zaslužuju ovaj odgovor? Govorimo o drastičnoj i strašnoj meri koja je dopustiva samo pod zaista najgorim okolnostima, i kojoj se pribegava sa sažaljenjem i bolom, kao poslednjem pokušaju da se arhijerej urazumi. Takva mera izaziva nespokoj i sablazan u narodu, i stvara bednu sliku Crkve i njenih pastira. Da li je ovih 60 monaha, koji sami sebe nazivaju Svetogorskim ocima, svesno toga?

    Jadno je da ima dosta toga što nije kako treba u našu Crkvi. Nezdravi ekumenizam (mitropolita Ziziulasa i sličnih, postepeno raširen u Vaseljenskoh patrijaršiji, među Rumunima i eparhijama Antiohjske patrijaršije na Zapadu) i nezdravi zilotizam (monah Artemije i sledbenici); etnofiletizam, prvenstveno u redovima ‘helenskih crkava’, koje drevne patrijaršije Jerulasima, Antiohije i Aleksandrije tretiraju kao nasleđe grčkog naroda, izazivajući nezadovoljstvo među negrčkim vernicima; kršenje kanonskog prostora pojedinih pomesnih crkava od strane drugih (Ruminska patrijaršija na kanonskom prostoru SPC i Jerusalimske patrijaršije; Jerusalimska patrijaršija na kanonskom prostoru Antiohijske itd.); neprihvatljivo odstupanje od uobičajene saborske prakse u pripremi za, i toku kritskog Sabora. Drski odgovori mitropolita Jova i nekih drugih koji su učestvovali u konferencijama za novinare mi još uvek ostavljaju gorak ukus u ustima. Podsetili su me na smeće koje preko svojih nabubrelih usana svakodnevno prevaljuje ‘naš’ naizgled-večni mandatar. Njegov celokupni nastup odisao je bahatošću koja ne priliči arhjereju Crkve Hristove. To je slika naše Crkve koju smo poslali u svet.

  5. Šumadinac

    Ma da, šta znaju monasi sa Svete Gore, ako kažu nešto suprotno papi, odma u kanalizaciju, jel?
    I piše se srbski, tako na ikonama piše, bar starim, pa i sve da je nepismeno treba pisati srbski.

    • S kim Vi pričate? U mom komentaru nije bili ni pomena vođe rimokatoličke necrkve, pa ne vidim kakve to veze ima sa ovim. Da li vidite do koje mere ta nepravoslavna razjarenost super-pravoslavaca zaslepljuje i pomračuje um?

      Ne, ne piše se ‘srbski’, čak ni na ikonama. A sve i da piše, to je nebitno. Natpisi na ikonama nisu merodavni u polju ortografije. Pravopis i druga jezička pomagala imaju autoritet u ovom polju, isto kao što dogmati Crkve imaju autoritet u našoj veri. Da li proveravate Pravopis kada želite da saznate nešto o našoj veri? Ne. Zašto ona o pitanjima koja se odnose na jezik odlučujete na osnovu natpisa na ikonama? Ne mislite da je ovo bezazleno. Duh buntovništva i nepokornosti hijerarhiji i spoljnom autoritetu jedna je od odlika nečastivog, koji je u svojoj gordosti odbio da se pokori Svevišnjem.

      Oblik ‘srbski’ je nepravilan u savremenom srpskom jeziku još od doba Kraljevine. Za to postoje jasni razlozi na osnovu koji je ustaljeni pravilo koje i Vi i oni koji upravljaju ovim sajtom nesvesno poštujete u svim drugim slučajevima. Kako god, čak i ako u slučaju reči ‘srbski’ treba napraviti izuzetak, čemu se ne protivim, neispravni oblik ne treba upotrebljavati dok o tome ne odluče oni koji su merodavni. Zašto? Zato što se proizvoljnom upotrebom unazađuje proces standardizacije našeg jezika i naš prelepi standardni jezik, kao jedan od plodova vaskrsenja srpske državnosti, uništava.

Ostavite odgovor na S.J. Otkaži

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *