Preko 60 monaha manastira Kutlumuš pozvalo Kinot Svete Gore na odbacivanje kritskog sabora i na prestanak pominjanja konstantinopoljskog patrijarha

Atina 11.07.2016 – Otvoreno pismo Atonskih monaha Svetoj zajednici Svete Gore Atosa, poziva na hitno sazivanje sednice upravnog organa Svete Gore (Kinota), na kojoj bi lažni sabor na Kritu bio osuđen i doneta odluka o prekidanju pominjanja Patrijarha Konstantinopolja, u svetogorskim manastirima.

Screenshot_2

Preko 60 jeromonaha i monaha, na čelu sa učenikom Svetog Pajsija Starcem Gavrilom, iz kelije Svetog Hristodula (Sveti manastir Kutlumuš), napisalo je otvoreno pismo Svetoj zajednici Svete Gore, u kome poziva igumane svetogorskih manastira da odbace Kritski sabor i objave svoju nameru da prestanu da pominju Carigradskog Patrijarha, zbog njegovog predsedavanja laži-saborom, na kome je svejeresi ekumenizma dato zeleno svetlo i koja je podstaknuta rečju i delom.

Svetogorski Oci su izložili kratku listu od 12 tačaka neslaganja Kritskog savetovanja sa pravoslavnom tradicijom i verom, obećavši da će uskoro objaviti opširnu analizu sabora i njegovih spornih tekstova. Ukazujući na kontroverzni član 6, teksta „Odnos Pravoslavne Crkve prema ostalom hrišćanskom svetu“, Svetogorci smatraju da je to prihvatanje papsko-latinske parasinagoge kao „crkve“.

Štaviše, kako ističu, pozitivna ocena odluka tzv. Dijaloga s Latinima (posebno odlukȃ iz Minhena iz 1982. godine, Barija 1987, Novog Valaama 1988, a naročito iz Balamanda 1993), data u tekstu, označava prihvatanje, od strane episkopa koji su potpisali dokument na Kritu, „crkvenog karaktera, apostolske vere, autentičnosti svetih tajni i apostolskog prejemstva“ papske jeresi. „Samo iz ovoga“, pišu Oci, „je očigledno da se ovaj Sabor veoma udaljio od pravoslavnog ispovedanja vere“.

Imajući u vidu ulogu Patrijarha Konstantinopolja u promociji svejeresi ekumenizma, a naročito Kritskog lažnog sabora, kao i potrebu Svetogorske zajednice da prestane da ga pominje (na liturgiji, prim. prev), sve do konačne osude svejeresi ekumenizma, Svetogorski Oci ističu:

„Patrijarh Konstantinopolja stoji kao glavni inspirator i promoter saborskog teksta, i, kao takav, za nas Svetogorske Oce, ali i za sve pravoslavce, sveštenike i laike, on je pokazao, rečju i delom, da je jeresijarh, kao što su to bili Arije, Nestorije, Vekk itd, što su ugledni klirici i teolozi jasno dokazali. To je tako, ne samo zbog njegovog rada na širenju svejeresi ekumenizma, nego i zbog njegovog promovisanja sve-religije (verskog sinkretizma) pokazanog rečju i delom, i kroz zajedničke molitve sa nehrišćanskim verskim vođama. On propoveda čudne dogme, nepravoslavne i anti-svetootačke, te na taj način, iz tog razloga, po rečima našeg Gospoda: „A za tuđinom neće poći, nego će pobeći od njega, jer ne poznaju glas tuđinaca“ (Jn. 10, 5)“

U zaključku, Atonski Oci pišu:

„Sveti Oci, Pravoslavna Crkva i pravoslavni hrišćani su proglašeni nepoželjnima i izdvojeni radi proganjanja. Već su, od strane jeretičkog laži-sabora na Kritu, svi pravoslavni hrišćani koji mu se protive i odbacuju ga, bilo da su episkopi, sveštenici, monasi ili laici, proglašeni za „jeretike“, „zilote“ i „ultra-pravoslavce“. Zar ćemo dozvoliti da se ovo lažno karakterisanje (klevetanje) uvuče u savest naroda? Najponiznije,  u strahu Božjem i ljubavi prema našoj Pravoslavnoj Crkvi, preklinjemo vas i molimo da ostanemo jedinstveni, kako bi istinski Sveti i Veliki Pravoslavni Sabor bio sazvan, sa ciljem da odbaci ovaj lažni Kritski sabor.

Prepodobni i poštovani Oci Svete zajednice, Sveti igumani, 100 godina ekstremne ikonomije i tolerisanja ekumenističkih, latinstvujućih i unijatskih Patrijarahȃ i episkopȃ, dovelo je do strašnog kvarenja vere i kljukanja jeretičkim devijacijama. Štetno i pogrešno razmišljanje pravoslavnih klirikȃ i laikȃ, izazvano ovakvom, lažno nazvanom „ikonomijom“, je neverovatnih razmera. Još jednom vas preklinjemo, borite se da sačuvate Sveto Predanje naše Pravoslavne Crkve i Vere“.

Kompletno pismo na izvornom, jelinskom jeziku, možete pročitati ovde: http://aktines.blogspot.gr/2016/07/blog-post_62.html

S engleskog posrbila Zorana Miljević

Strani izvor: https://orthodoxethos.com/post/athonite-fathers-call-for-rejection-of-cretan-council-and-cessation-of-commemoration-of-the-patriarch-of-constantinople

Domaći izvor:http://www.vaseljenska.com/vesti/svetogorski-monasi-pozivaju-na-odbacivanje-kritskog-sabora-na-prestanak-pominjanja-konstantinopoljskog-patrijarha/

7 komentar(a)

  1. Šumadinac

    Ma da, šta znaju monasi sa Svete Gore, ako kažu nešto suprotno papi, odma u kanalizaciju, jel?
    I piše se srbski, tako na ikonama piše, bar starim, pa i sve da je nepismeno treba pisati srbski.

    • S kim Vi pričate? U mom komentaru nije bili ni pomena vođe rimokatoličke necrkve, pa ne vidim kakve to veze ima sa ovim. Da li vidite do koje mere ta nepravoslavna razjarenost super-pravoslavaca zaslepljuje i pomračuje um?

      Ne, ne piše se ‘srbski’, čak ni na ikonama. A sve i da piše, to je nebitno. Natpisi na ikonama nisu merodavni u polju ortografije. Pravopis i druga jezička pomagala imaju autoritet u ovom polju, isto kao što dogmati Crkve imaju autoritet u našoj veri. Da li proveravate Pravopis kada želite da saznate nešto o našoj veri? Ne. Zašto ona o pitanjima koja se odnose na jezik odlučujete na osnovu natpisa na ikonama? Ne mislite da je ovo bezazleno. Duh buntovništva i nepokornosti hijerarhiji i spoljnom autoritetu jedna je od odlika nečastivog, koji je u svojoj gordosti odbio da se pokori Svevišnjem.

      Oblik ‘srbski’ je nepravilan u savremenom srpskom jeziku još od doba Kraljevine. Za to postoje jasni razlozi na osnovu koji je ustaljeni pravilo koje i Vi i oni koji upravljaju ovim sajtom nesvesno poštujete u svim drugim slučajevima. Kako god, čak i ako u slučaju reči ‘srbski’ treba napraviti izuzetak, čemu se ne protivim, neispravni oblik ne treba upotrebljavati dok o tome ne odluče oni koji su merodavni. Zašto? Zato što se proizvoljnom upotrebom unazađuje proces standardizacije našeg jezika i naš prelepi standardni jezik, kao jedan od plodova vaskrsenja srpske državnosti, uništava.

  2. Prekidanje pominjanja imena Patrijarha nije rešenje. Kritike su delom na mestu, ali ova peticija odiše duhom nemira, koji je stran Duhu Svetome, i ukazuje na neodgovornost njenih pokretača. Da li dotični zaista smatraju da su propusti Patrijarha takve prirodne – po pravoslavnim merilima, a ne njihovim ličnim – da zaslužuju ovaj odgovor? Govorimo o drastičnoj i strašnoj meri koja je dopustiva samo pod zaista najgorim okolnostima, i kojoj se pribegava sa sažaljenjem i bolom, kao poslednjem pokušaju da se arhijerej urazumi. Takva mera izaziva nespokoj i sablazan u narodu, i stvara bednu sliku Crkve i njenih pastira. Da li je ovih 60 monaha, koji sami sebe nazivaju Svetogorskim ocima, svesno toga?

    Jadno je da ima dosta toga što nije kako treba u našu Crkvi. Nezdravi ekumenizam (mitropolita Ziziulasa i sličnih, postepeno raširen u Vaseljenskoh patrijaršiji, među Rumunima i eparhijama Antiohjske patrijaršije na Zapadu) i nezdravi zilotizam (monah Artemije i sledbenici); etnofiletizam, prvenstveno u redovima ‘helenskih crkava’, koje drevne patrijaršije Jerulasima, Antiohije i Aleksandrije tretiraju kao nasleđe grčkog naroda, izazivajući nezadovoljstvo među negrčkim vernicima; kršenje kanonskog prostora pojedinih pomesnih crkava od strane drugih (Ruminska patrijaršija na kanonskom prostoru SPC i Jerusalimske patrijaršije; Jerusalimska patrijaršija na kanonskom prostoru Antiohijske itd.); neprihvatljivo odstupanje od uobičajene saborske prakse u pripremi za, i toku kritskog Sabora. Drski odgovori mitropolita Jova i nekih drugih koji su učestvovali u konferencijama za novinare mi još uvek ostavljaju gorak ukus u ustima. Podsetili su me na smeće koje preko svojih nabubrelih usana svakodnevno prevaljuje ‘naš’ naizgled-večni mandatar. Njegov celokupni nastup odisao je bahatošću koja ne priliči arhjereju Crkve Hristove. To je slika naše Crkve koju smo poslali u svet.

  3. Ovo su dobre vijesti.Hladne glave ih treba“ filtrirati“ i primati i ne smućivati se.Carskim putem treba ići…Ovo su zla i opasna vremena .Nikada prije nije bilo veće potrebe za molitvom,postom,pokajanjem.S druge strane na liturgiji molimo i izgovaramo riječi:“i da pravilno upravlja riječju istine Tvoje…“.Trpljenjem spašavamo duše svoje.Ne možemo dva gospodara služiti,a niti na dva stolca sjediti….Ko nije u borbi taj je u obmani….

  4. Oduševljen sam upotrebom glagola „posrbiti.“ U ovo doba groznog upodobljavanja i upotrebe stranih reči u srbskom narodu, zapostavljanja svetog srbskog pisma i mnogih drugih primera, ovo je prosto kao osvežavajući povetarac u atmosferi „trend-a.“ Na mnogaja ljeta Zorana!

    • Pometnji i metežu koji stvara trovanje srpskog jezika nepotrebnim i ružnim tuđicama – nisu sve tuđice problem, ali jeste problem prepuštanje jezika polupismenima koji ne razlikuju lepo od ružnog -, doprinosite i Vi i drugi koji, suprotno pravopisu, kao jezičkom ekvivalentu dogme, uporno i tvrdoglavo insistirate na neispravnom i danas arhaičnom obliku ‘srbski’ naspram ispravnog ‘srpski’. Mogu samo da pretpostavim da to činite ili pod uticajem Sv. Nikolaja Žičkog, ili kvazi-patriotskih organizacija čiji članovi ispoljavaju svoju ‘ljubav’ prema domovini švrljajući po zidovima i urlajući na tribinama. Kako god, pravite grešku. Sv. Nikolaj je pisao pre više decenije, u kontekstu svog vremena – a upotreba slova ‘b’ u ‘srbski’, verovali ili ne, nije večna dogma Crkve.

      Ćirilica je naše pismo koje treba da negujemo i štitimo na nivou pojedinaca, naroda, države i svih institucija, i to jakim merama koje bi dovele do potpune marginalizacije okupatorskog pisma latinice. Nije potreban epitet ‘sveta’. Ćirilica ne treba da bude sveta da bi je mi branili. Svet je Bog, a od njega dolaze i patriotizam, i briga za sopstvenu kulturu – kao i poštovanje prema tuđoj.

  5. Slava Bogu i neka milost Boga sa molitvama Presvete Bogomajke zastitnice Svete Gore i svih svetih i angela nebeskih pomogne da se izmogne u ocuvanju svete pravoslavne vere i svetootackog ucenja i da se svaka jeres kao i ova sve-jeres ekumenizma iz Crkve sasvim istrebi. Negde se mora stati, a Svetogorci da borbu za cistotu vere to vode sa Bozijom pomoci a mi da sledimo istrajno sve do mucenistva…pa kako nam kome Gospod kraj odredi….u vihoru ratnom ili u pustinji ili u pecini….samo uz Hrista Zivotodavca da ostanemo: SVE ZA HRISTA, HRISTA NIZASTA!!!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.