Прекиди у току молитве / односи са свекрвом

Питање:
Помаже Бог! Треба ју ми ваши савети. Живим хришћанским жзивотом, постим све постове и читам молитве. То радим колико могу, јер имам 3 мале деце, па ме често одвуку од молитве, и кад их смирим ја онда наставим са молитвом.Па питам се да ли ја грешим ако прекинем молитву и онда наставим? Због тога често ми дођу помисли да не читам молитвеник. Друго: не знам како да се понашам према свекрви. Поштујем је као моју мајку иникад јој нисам рекла ружну реч. Ал понекад ми дође да јој кажем да није у праву, ал ја то оче прогутам и ћутим. И мене онда дођу свакаке помисли и буквално почиње да ме боли стомак и не могу да се смирим. Да наведем пример. Била је на свадби код сестриног сина и то је бијо петак, и кад сам је питала а шта је јела она одговорила ја сам се прекрстила и мрсила сам. Ја мислим д а то она није смела да уради али можда ја грешим, и прећутала сам и то. И често тако кад се ради о вери имамо различита мишљења. Ал она ми даје до знања да ја не знам ништа. И шта год да јој кажем од оног што сам чула на радију «светигора» (који скоро нонстоп слушам) , неће ни да ме послуша. Такође воли да оговара, а ја то не волим да слушам и не знам шта да радим против тога? Како да се молим против помисли у вези ових проблема и како могу да се смирим. Опростите што толико пишем, али незнам шта да радим и коме да се обратим. Личног духовног оца нажалост немам. Хвала вам.
Н.Н


Одговор:
Драга, Никакве грешке нити греха нема када вас деца прекину у молитви. Ако је нешто хитно то обавите и вратите се вашем молитвенику. Међутим, ви треба да знате да може да се моли а да не држите зборник молитава у рукама, него ако прилика налаже и својим речима. У зборнику молитава ми налазимо молитено искуство разних светитеља разних векова, и наравно, тако знамо да су одређене молитве и новијег датума. Али како је човек заборавио да се моли онда му Црква нуди један почетни начин молитве све дотле док он не изгради јасно сазнање о њој.
Што се тиче вашег односа према свекрви он је добар, јер тако улажете све себе у мир, а то је велики подвиг. Старији од нас воле да се праве важни да све знају, а често и напомињу ону Божију заповест да се поштују родитељи. Поштовање родитеља јесте света дужност, јер ми можемо да се не слажемо али треба да их поштујемо.
Што се тиче тог случаја када је она изабрала да не пости мислим да сте само делимично управу. Ради се о томе да ми не знамо у кавој је она ситуацији тамо била и ко све није седео поред ње. Свадба је велико дешавање у породици а самим тим и врло осетљива ствар за одржавање добрих односа, и то још хришћанског примера. Да је изабрала да не оде на ту свадбу само зато што је она била заказана у петак, било би горе. У том случају би наступила породична свађа и нетрпељивост, и оговарања, тако да поједено «парче меса» би био мањи грех. Месо као месо, није грех само по себи, јер је благословна храна а грех једења је непослушање према Црви и њеним установама. То непослушање је грех, та самовоља! Њено искуство кршења поста није ништа у односу на величну греха који би се развио у том отказивању љубави у тој родбинској радости венчања. Можда је она негде прочитала да је боље да се поједне него саблазни, да се пред свим тим гостима не нуди као нека велика праведница? Ако је то повод онда је она је заиста најправилније поступила. У оваквим незгодним случајевима ваља да се неприметно отпости, ако је то могуће? Али то је скоро немогуће, пре свега зато што пост није само то месо, него и музика, и пиће, и остали начини показивања ове земаљске радости које једно брачно весеље пружа. Бивало је случаја када су велики блажени мужеви великог подвига појели парче меса ради љубави према ближњем. То се десило и познатом човеку светог живота, митрополиту Анастасију (Првојерарху РЗПЦ) , када је приликом пријема ради примопредаје Синодалног здања у Њујорку појео парче меса. А то огромна зграда је у престижном делу Њујорка, и под заштитом града је, а била је поклон тих људи који су га позвали на вечеру. И Митрополит није хтео да их увреди него је себе поднео на жртву ради њихове љубави. Постоје људи који потенцирају свој пост «мажући се пепелом» да сви виде, тако тражећи славу од људи а не од Господа. Такав пост је јалов и много већи грех од самог његовог нарушавања.Ако смо у таквој невољној ситуацији где се та храна служи, или директно нуди, тешко је да се отпости а да у исто време на неки начин не саблазнимо. Добро је правило, наравно уз благослов духовника, да се тај непалнирани дан нарушавања поста замени и отпости у други. А сплеткарење и оговоарање је један од највећих грехова људске природе. Непромишљена реч може да буде «оштирја од мача», која може дубоко да се неком зарије у срце. Реч се покреће нашом личношћу, а ако се ми са неким патетичним уживањем занимамо туђим мукама онда наше срце је заиста болесно. А богме и ум. Оговарање само придодаје крст ближњем који од нечега страда, па ће нас Господ упитати: а колико смо ми учинили да му олакшамо страдања? А ми му још придодајемо муке? ! Колико то све боли знамо онда када нас оговарају, подмећу и стинчаре. Када ваша свекрва падне у то искушење једноставно нађите разлог да нешто друго урадите. Или јој просто реците да вас то не интересдује, али опрезнео да не почне нека свађа. Рецити јој да Црква учи да је оговарање тежак грех.
Да вас Господ укрепи у свему добром
оЉуба

Comments are closed.