NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE – II SRPSKA CRKVA

PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE – II SRPSKA CRKVA

 

PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE
SRPSKA CRKVA
 
II. Učenici svete braće Ćirila i Metodija među Srbima
 
1. Srbi su hrišćanstvo koje im je doneto iz Rima i Vizantije primili površno, jer menjanje vere ne uspeva sa prvim pokušajima i u prvim naraštajima. Kod Srba je tako bilo i stoga što su učitelji nove vere došli sa tuđinskom prosvetom i knjigom koja nije imala nikakvih dodirnih tačaka sa našim primitivnim narodnim životom. Naši preci su počeli prisnije da primaju hrišćanstvo tek kad su među njih došli kao učitelji i sveštenici njihovi ljudi – Sloveni. To je bilo u ono vreme kada su saradnici i učenici svv. app. Ćirila i Metodija bili prognani iz Moravske i Panonije. Neki od njih našli su utočišta na Balkanu. Oni su za svoj apostolski rad nosili sa sobom slovensko bogosluženje sa slovenskom knjigom i pismom. Time su se oni razlikovali od dotadanjih propovednika i time su bili sposobniji da kod Srba utvrde tek posejano hrišćanstvo.
Učenici Metodijevi Gorazd, Kliment, Naum, Anđelar i dr. biše posle mučenja po tamnicama prognani iz Moravske. Neke su kupili kao roblje neki Jevreji i odveli ih u Veneciju, gde ih je otkupio jedan vizantijski legat i poslao ih u Carigrad caru Vasiliju I. Car ih je lepo primio, ali nije sve zadržao u svojoj službi. Neki od njih su otišli u Bugarsku. Drugi učenici Metodijevi dospeli su u Bugarsku preko Beograda. Za svv. Klimenta, Nauma i Anđelara kaže legenda da su dospevši do Dunava lipovom likom povezali tri drveta i prešli na tom malom splavu, uz Božju pomoć, do Beograda koji je tada bio pod Bugarskom. Starešina grada ih je uputio u prestonicu Preslav svome vladaru kanu Borisu – Mihailu. Boris je slovenske učitelje vere lepo primio i uputio ih je na zapad, u Makedoniju, u oblast Kutmičevicu. U tu je oblast spadao Ohrid i okolni krajevi. Ti krajevi su bili nedavno ušli u sastav Borisove države, no u njima su živeli čisti Sloveni. Turanskih Bugara tu nije bilo izuzev, možda, po koga vlastelina. Tako su slovenski učitelji dospeli u svoju nacionalnu sredinu i tu su mogli da okušaju svoj hrišćanski prosvetiteljski rad. Boris se postarao za uspeh toga rada, dao je Klimentu i Naumu sve što im je bilo potrebno za život i rad. Sloveni među koje su dospeli slovenski prosvetitelji bili su u neposrednom susedstvu Srbima Rašanima i Primorcima.
2. Rad svv. Klimenta i Nauma bio je pre svega u usmenom utvrđivanju hrišćanske vere i morala. Oni su narod neumorno poučavali, ispravljali neznanje, ublažavali surovost, iskorenjivali mnogoboštvo, uvodili red i pitomost u porodični život. Narod toga kraja, kao i po drugim stranama, ne beše još priviknut reči Božjoj. Kliment je obrazovao sebi saradnike i time je svojim prosvetiteljskim radom zahvatao sve dalje. Kroz njegovu školu je prošlo oko 3500 učenika. Njih je Kliment slao u narod kao sveštenike, đakone i čatce. Učio je i decu knjizi. Sv. Kliment je vrlo mnogo pisao, većinom kratke i jasne pouke o svetiteljima i o dobrom hrišćanskom životu. Sastavljao je propovedi da ih govore još neuki sveštenici. Brinuo se i za blagostanje naroda u kome je živeo: poručivao je iz Vizantije plemenite voćke i sadio ih, da pokaže koliko je bolje oplemenjeno voće od divljeg i verom prosvećen čovek od neprosvećenog.
3. Središte Klimentova rada bio je Ohrid, ma da nije stalno boravio u tome gradu. Iz Ohrida su išli slovenski misionari na sever u Rašku i na severozapad u srpsko primorje i prenosili su slovensku knjigu i hrišćansku prosvetu i među naše pretke. Išli su i u Bugarsku. Njihovim radom je na kraju IX. i početkom X. v. hrišćanstvo kod balkanskih Slovena, a kod Srba napose, uhvatilo u tolikoj meri korena da se kod njih u to doba već zameće hrišćanska kultura i književnost.
Rasadnici ili škole iz kojih je raznošena vera, a sa njome prosveta i književnost, bili su manastiri i crkve koje je Kliment gradio. Glavni manastir mu je bio u Ohridu. Sa Klimentom, dakle, počinje i naša građevinarska umetnost, uz koju je jamačno išlo i slikarstvo.
4. Car Simeon, sin kana Borisa, videći velike uspehe Klimentova rada namestio ga je za episkopa u Velici ili Dremvici. To je mesto bilo po svoj prilici negde oko Kičeva. Po Velici se sv. Kliment naziva Veličkim. Tu je svetitelj nastavio svoj apostolski i književni rad kao prvi episkop slovenskog jezika na Balkanu. – Pošto je među makedonskim Slovenima živeo i radio skoro 30 godina umro je Kliment 27. julija 916. g. Telo mu je položeno u Ohridu u njegovu crkvu. – Kada je Kliment postao episkop preuzeo je učiteljski posao njegov glavni saradnik sv. Naum i vodio ga je dalje. Naum je sahranjen u svome manastiru na južnoj obali Ohridskoga jezera. Za Anđelara i Gorazda, koji su takođe bili učenici svv. slovenskih apostola, kaže predanje da su sahranjeni u sabornoj crkvi u Beratu.
Uz Klimenta i Nauma delovao je među makedonskim Slovenima Konstantin prezviter, nazvan Panonac. On je prevodio grčke propovedi na slovenski jezik i sam je bio dobar besednik.
5. Rad slovenskih učitelja je kod naših predaka brzo pokazao svoje plodove. Već krajem X. v. i u XI. v. ima među našim precima hrišćana koji se svoje duše radi i Boga radi odriču sveta i sebe. To su Jovan Rilski, Prohor Pšinjski, Joakim Osogovski, Gavrilo Lesnovski. Oni su naši prvi svetitelji – posle Klimenta i njegovih drugova. Podvizavali su se na planinama između Vranje, Štipa, Razloga i Sofije. – Osim tih monaha imamo mi u X. v. i jednog sveca na vladarskom prestolu, posred svetske vreve i krvavih borbi. To je zetski vladar sv. Jovan Vladimir, prvi svetitelj među našim vladarima. Vladao je Zetom u ono vreme kada je car Samuilo širio granice svoje države prema Jadranu.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *