ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
СРПСКА ЦРКВА
 
IV. Подвлаштење српске Цркве држави
 
а) Митрополит Павле Ненадовић
 
1. После Мојсија Петровића и Вићентија Јовановића зваменит је карловачки митрополит Павле Ненадовић. Он је као јака личност провео своју Цркву са што мање штете кроз једно врло тешко време. У његово је време државна власт у Бечу безобзирно настојала да управу нашом Црквом узме у своје руке. Првих година владавине царице Марије Терезије постао је Павле Ненадовић епископ горњокарловачки, а за митрополита је изабран 1749. г. Управљао је Црквом скоро двадесет година. Рођен је у Будиму и био је добро школован. У црквену управу и државне прилике био је врло добро упућен. Још као епископ основао је у Плашком Централно училиште, а у Залужници у Лици сличну богословско-учитељску школу, јер му је у борби са унијом требало школовано свештенство.
2. Док је Ненадовић био митрополит претрпела је Црква и доста штете. Од ње је силом откинут и унијатима предат крај Жумберак, а одузет јој је и манастир Марча. Осим тога многи се наш народ иселио из Потисја и Поморишја у Русију. Он то није могао да спречи, али је ипак много учинио за Цркву. Уредио је манастирски живот, положио је основе црквеном новчаном иметку и обновио је школе.
3. Манастири. У хришћанском монаштву је начело да манастирско имање није ничије од братства, него га иноци заједнички раде, заједнички од њега живе и одржавају манастир. У фрушкогорским манастирима се у току времена одомаћио други ред. Калуђери су добијали сваки свој део земље на обраду, те је сваки имао свој алат, стоку, па и своју кухињу. Са својом течевином је сваки располагао по вољи. Таки манастирски поредак зове се осопштина. Живот у таким манастирима је био без реда и дисциплине и без користи за Цркву. Павле Ненадовић је дао пописати шта који манастир има и шта који калуђер има и укинуо је осопштину једном за свагда. Отпор је био јак, али је ред ипак заведен.
4. Школски фонд. Наше ниже школе по разним местима издржавали су или ђачки родитељи или општина. За школе у Карловцима старали су се митрополити. Павле Ненадовић је желео да карловачку средњу школу стави на поузданије основе. Зато је 1749. г. с помоћу манастира, свештенства и сремских црквених општина основао фонд (сталну новчану залиху) из кога ће се та школа издржавати. Назвао га је Клирикалним фондом. Он је дао у њега највећи прилог и обнављао га је сваке године. На то је обвезао и друге. До тога времена ношен је по нашим црквама тас за прилоге далеким манастирима у Светој Гори и даље. Митрополит је те прилоге унео у школски фонд. Ти манастири су имали и својих кућа у Карловцима, Новом Саду и другде. Све је то продато, а утржак унет у Клирикални фонд. Кашње је у њега уношена и половина омртвина свих епископа. Тако је тај фонд још за живота оснивачева могао да издржава карловачку школу, а кашње и богословије у Вршцу, Пакрацу и друге школе. До светског рата био је Клирикални фонд главни извор за издржавање свих нижих, средњих и виших школа карловачке митрополије.
5. Неприкосновени фонд. По томе примеру основан је одмах по смрти Павла Ненадовића још један фонд за друге црквене потребе. То је Неприкосновени фонд. У њега су ишли приходи митрополита и епископа од њихове смрти па док им се не поставе наследници. Основ тога фонда је посмртнина Павла Ненадовића у износу од 12.000 сребрних форината.
Та два фонда су до краја била главно новчано имање карловачке митрополије.
6. Карловачке школе које су за време друге сеобе свеле свој рад на најмању меру обновљене су за време митрополита Ненадовића и дошле су до великог угледа. У њих су долазили ученици из наших најдаљих крајева.
Овај митрополит је сазидао данашњу карловачку саборну цркву и обновио је из темеља манастир Гргетег, који је тада спадао у митрополитско имање.

Comments are closed.