NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE – II SRPSKA CRKVA

PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE – II SRPSKA CRKVA

 

PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE
SRPSKA CRKVA
 
v) Patrijarh u daljoj borbi organizuje Crkvu
 
1. Patrijarh je morao žuriti da sredi crkveno stanje, jer je propaganda počela u Sremu da radi življe. Sremski episkop Petronije Ljubibratić beše 1694. g. primio uniju i namešten je u manastiru Hopovu. Arsenije ga je odatle prognao i namestio je tamo pouzdana episkopa Stevana Metohijca. Zatim je uz stare episkope koji su se zatekli u novoj zemlji rukopoložio i nekoliko novih i odredio im mesta u krajevima koji su bili ugroženi od unije. Ovo su episkopije kako ih je Arsenije zaokružio: a) Temišversko-jenopoljska sa krušedolskom arhimandrijom. b) Gornjo-karlovačka-zrinoioljska. v) Segedinsko-jegarska. g) Stonobeogradska i Budimska. d) Mohačko-sigetska. đ) Vršačka. e) Velikovaradinska-jegarska. U svemu šest. Njihov spisak je podneo patrijarh caru na potvrdu.
Car je i protiv volje svojih savetnika potvrdio 1695. g. patrijarhove episkope, sa nekim izmenama. Patrijarhu je odredio za arhidijecezu Srem sa Slavonijom, a ostavio mu je na volju da živi u slavonskom manastiru Orahovici ili u sremskom Vrdniku. Međutim patrijarh ni dalje nije imao stalnoga sedišta, nego je prema potrebi živeo u Sečuju kod Mohača, u Sentandreji više Budima, u Siraču u Slavoniji i drugde.
2. Privilegija od 1695. g. kojom je car potvrdio episkopije i episkope, kako ih je patrijarh predložio, bila je najvažnija od svih privilegija. Njome je priznata i potvrđena organizacija naše Crkve u carskim zemljama. Taka je organizacija u tim krajevima ostala u glavnom do danas.
3. Kada je 1699. g. u Karlovcima sklopljen mir sa Turcima bila je rešena i sudbina Arsenija III. i onih hiljada srpskih porodica što su se s njime 1690. g. sklonile u carske zemlje. Srbi nisu imali kuda iz Austrije. Sa njima se sada počelo postupati sasma otvoreno.
Pošto je Petronije Ljubibratić istisnut iz Srema osnovana je za njega unijatska episkopija u Pakracu. Patrijarh je na to razaslao po Slavoniji svoja pisma. Nabrzo se narod tamo pobunio protiv Ljubibratića. Zbog toga je car patrijarha sklonio iz Slavonije (1701) i zatočio ga u Sentandreju, oduzeo mu je patrijaraški naslov i ograničio mu prava i beriva. Skoro sve pravoslavne Srbe je podvrgao pod katolički episkopat. Tada se oko 1000 naših porodica vratilo natrag pod Turke. U tim teškim vremenima pisali su sremski kaluđeri za pomoć ruskom caru Petru Velikom, a i sam patrijarh je nekoliko puta tražio od njega pomoći. Srpske vojne starešine su molile ruskog cara da ih primi u svoju vojsku, pa da mu služe i bez plate, samo za ljubav pravoslavlja.
4. Već 1703. g. buknuo je u Ugarskoj ustanak kneza Franje Rakocija II. protiv Habzburgovaca. Rakoci je pozvao i uvređenog patrijarha da sa narodom pristane uz njega, ali je patrijarh držao svoju reč čvršće nego car. Srbi su ušli u krv sa Mađarima na carevoj strani. Patrijarh je iskoristio tu priliku te je vratio natrag u pravoslavlje pakračkog unijatskog vladiku i osnovao je u Pakracu pravoslavnu episkopiju.
5. Novi car Josif I. bio je na nevolji te je svečano potvrdio srpske privilegije. Patrijarhu je dao na izdržavanje selo i imanje Dalj kod Oseka na mesto oduzetog Sečuja i Sirača. To imanje do danas pripada srpskoj patrijaršiji. Iste godine 1706. oktobra 26. – preminuo je Arsenije III. u Beču. Telo mu je preneto u manastir Krušedol gde i danas počiva.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *