ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
СРПСКА ЦРКВА
 
б) Борба патријарха Арсенија са унијом
 
1. Арсеније III., а још више његов саветник Исаија Ђаковић знали су шта хоће, кад су од цара Леополда тражили за патријарха власт над православним Србима у Срему, Славонији, Хрватској и Угарској. Ту је међу пређе насељеним Србима већ од почетка рата озбиљно увођена унија. Зато је патријарх, чим је примио привилегију, објавио народу у тим крајевима да је власт над њим узео у своје руке.
2. У данашњој Барањи и северно од ње било је много Срба већ примило унију. Патријарх је отишао у тај крај’ и ту је остао три месеца. За то време је потпуно уништио унију у томе крају. После тога је 1692. г. кренуо у Хрватску, где војне и црквене власти нису хтеле ни да чују за патријарха и привилегију. Арсеније се упутио управо у марчанску епархију. У манастиру Лепавини, на домак и Загребу и Марчи, провео је два месеца. Ту је окупљао око себе свештенике и народ и утврђивао их у православљу.
3. Патријархова појава у томе крају охрабрила је народ. Патријарх је умео да се држи владарски. Кад је ишао у походу вараждинском генералу пратило га је до 300 оружаних коњаника и пешака. Тако држање је и код власти и код народа дизало поштовање према његову достојанству. Отмено се држао и према загребачком епископу. Јавио му је писмом којим је послом дошао у тај крај. Због пречих послова није доспео да га походи. Вратио се у Угарску.
Последице патријархова боравка у марчанском крају биле су велике. Народ је запретио марчанском епископу да ће једног дана осванути мртав, ако остане у вези са Загребом. Тако се онда водила верска политика.

Comments are closed.