ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
СРПСКА ЦРКВА
 
в) Хиландар
 
1. Уз грчке манастире имали су у Светој Гори и други православни народи своје манастире. Нпр. Ђурђијанци (Ивери), Руси и Бугари. У тим се манастирима живело и радило као и у грчким манастирима који су чували православље и ширили просвету. Симеон и Сава желели су и за Србе тако једно место. У осталом, неприлично је било да српски владар и његов син, ма и замонашени, живе под туђим кровом. Они су, дакле, потражили и добили од визаитијског цара дозволу да на рушевинама старог манастира Хиландара дигну нов, српски манастир. Тако је 1198. г. дигнут у лепом крају, на североистоку Атоса, српски манастир Хиландар. Новац и раднике за градњу беше послао из Србије жупан Стеван. Он се постарао и за издржавање хиландарских монаха, те је обдарио нови манастир селима и имањем у Србији.
2. Хиландару су његови оснивачи били наменили велики, историјски задатак. Атос је био жариште православља, а њему на домак био је Цариград, средиште тадање високе просвете. Ту је било најзгодније место да се образују српски монаси, па стечену просвећеност да носе у манастире по Србији, а из њих у свој народ. Хиландар је заиста и постао така школа, а српски су калуђери тако чинили. Поред образовања младих српских монаха у Хиландару су превођене са грчког многе књиге. Многи хиландарски игумани су постајали српски архиепископи и епископи, а калуђери су постављани за игумане другим манастирима. Српски владари стално су водили бригу о Хиландару као о високој школи српске јерархије. Највише га је пазио цар Душан. – Он га је толико обдаривао да је Хиландар постао први међу светогорским манастирима и имао највећа властелинства у Србији и Византији.
3. Симеон – Немања склопио је очи у тој својој задужбини 1200. г. Ту је привремено сахрањен, а већ после годину дана проглашен је за свеца због заслуга за православну веру, због побожна живота и због необичних појава на његовом гробу (мироточивост).

Comments are closed.