ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
СРПСКА ЦРКВА
 
а) Младост и монаштво
 
1. Растко се родио око 1174. године као трећи син старога Немање и његове жене Ане. Од оца је наследио религиозну природу, истрајност у намислима, државничке способности и друге велике душевне особине. Можда га је Немања и због тога бригом и нежношћу издвајао од друге своје деце. Расткова религиозност се правилно развијала, јер му је отац давао леп пример, а и дух владарске породице је био искрено религиозан. Он се није одушевљавао витештвом и забавом што је било главно занимање тадањих владарских и великашких синова, него је заволео повучен живот и књигу. Свакако је већ из детињства знао грчки језик и на њему читао књиге верске садржине, у првом реду житија светих. На њима се његово верско одушевљење потпуно развило, те се заносио калуђерским животом испуњеним молитвом, самоодрицањем и службом Богу.
2. За Растка таки живот није био нешто давнашње што се среће само у старим књигама. Атос – Света Гора, била је у његово време земља у којој таки живот цвета. Из тајанствене Свете Горе ишли су гласови о живим свецима, а долазили су и сведоци њихова светачког живота. Поједини атонски калуђери су се у то време често задржавали по домовима побожних и дарежљивих велможа и владара. Они су им доносили вести из широкога света, у првом реду из свога краја. Таки се један калуђер нашао око 1192. г. у Немањину двору. Растку је тада могло бити око седамнаест година, а беше дошао родитељима у походе из краја који му је био предан на управу. Светогорски гост је био из манастира св. Пантелејмона у коме су живели руски монаси. Његова лепа причања о животу у Светој Гори Растка су силно занела и он одлучи да преким путем оствари своје побожне снове. Пошао је једног дана у хајку на јелене, обмануо је своју пратњу и том приликом је побегао са светогорцем на Атос. Отац је послао за њима потеру која их је у руском манастиру и стигла, но ипак није Растка одвела натраг. Потерници су те ноћи на дугом бденију заспали, а за то време је Растко на манастирском пиргу пострижен за монаха Саву. Обманута потера однела је родитељима световно одело, пострижене власи и дирљиво писмо младог монаха Саве.
Пирг. Средњевековни манастири су бивали утврђени да би се могли бранити од разбојничких и непријатељских напада. У утврде су спадале и куле. На тим кулама бивао је уређен и мали храм. Таке куле се звале пиргови.
3. Набрзо је Сава прешао из свога пострига у грчки манастир Ватопед. Ту је живео аскетски Богу и својој души. Строго је постио, обноћ је бдио, молио се Богу и размишљао о својим недостацима; босоног је походио светогорске манастире. – Од родитеља су му стизали богати дарови за његове потребе и за манастир. Он је својим новцем даривао убоге и обновио је манастир Ватопед. Дигао је нове ћелије за свога оца кога је наговарао да дође у Свету Гору. Био је и иначе манастиру од користи – одлазио је у Цариград да са властима решава манастирске послове помоћу свога угледа и родбинских веза.
4. Аскетски живот Савин у Светој Гори није био празно опонашање живота пређашњих и тадањих монаха. Напротив, Сава се у том отсеку свога живота развио како треба за свој потоњи рад. Његов живот у самоћи, тишини и ћутању био је савршена прилика да продре у дубину оних верских истина и начела, којима се као младић заносио. До таког дубоког разумевања се не долази у светској вреви. – II аскеза му је била од велике користи. Велике душевне снаге и способности морају стајати под јаком дисциплином, иначе неће много створити. Савиним способностима је било намењено да учине нешто велико и трајно, и њима је, дакле, била потребна дисциплина. Така унутрашња дисциплина над собом стиче се аскезом. Најзад, никакав рад за друге не може се ни замислити без самоодрицања, нарочито не рад оних размера и последица какав је рад извео Сава. А и самоодрицању се мора човек за времена научити.

Comments are closed.