NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE – I OPŠTI DEO

PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE – I OPŠTI DEO

 

PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE
OPŠTI DEO
 
b) Preteče reformacije
 
1. Veće nezadovoljstvo sa stanjem Rimske crkve izbilo je u XIV veku u Engleskoj, a vođa toga pokreta je bio sveštenik i profesor Viklif. On se smatra pretečom velike reformacije. Viklif je u svojim propovedima dokazivao da je njegova domovina politički nezavisna od pape i da mu ne mora plaćati danak (Jovan bez Zemlje). Zato ga je narod zavoleo. Naskoro je počeo da propoveda i čisto crkvenu reformu. Od svešteničkih stepena priznavao je samo prezviterski i đakonski; zahtevao je ukidanje celibata za sveštenstvo; tražio je da se crkvi oduzme imanje; bio je protiv poštovanja ikona. Nije priznavao da su u pričešću pravo telo i krv Hristova, a priznavao je predestinaciju. Njegove misli su raznosili lolardi, propovednici koje je slao u narod. Najzad je proglasio papu antihristom. Pokušali su dva puta da mu sude u Londonu, ali su ga u oba maha zaštitili narod i državna vlast. Tek ga je Sabor u Konstanci osudio kao jeretika i naredio da se spale njegove kosti i njegovi spisi. To je učinjeno (1415).
2. Viklifove knjige i misli o veri i crkvi preneli su češki đaci i trgovci iz Engleske u Prag. Tu ih je prihvatio Jan Hus, profesor praškog univerziteta i propovednik. U češkom narodu nisu još bile zaboravljene tradicije sv. braće Ćirila i Metodija. Zato su i češko plemstvo i narod listom stali uz Husa kada je on tražio da se bogosluženje obavlja na narodnom jeziku i kada je to i činio. Osim toga, tražio je da se i narod pričešćuje pod oba vida. Papsku vlast u crkvi nije potpuno poricao. Propoved Husova ima i nacionalnu pozadinu. To se vidi po tome što je zbog crkvenih pitanja došao u sukob sa Nemcima profesorima Praškog univerziteta. Potisnuo ih je uz kraljevu pomoć i oni su se iselili sa Nemcima ćacima u Lajpcig, gde su osnovali svoj univerzitet. – Kada se u Rimu saznalo šta Hus propoveda, zabranjeno mu je propovedanje. On nije poslušao i zato ga je Rim isključio iz crkve, i njega i praški magistrat, koji ga je štitio. Da se stvar još jače zamrsi, počeli su i u Češkoj da prodaju indulgencije. Hus ustane i protiv toga, a narod se po praškim ulicama rugao Rimskoj crkvi i papi. Najzad je Hus morao ipak otići iz Praga. Sklonio se kod svojih prijatelja među vlastelom i obavljao je sa narodom bogosluženje pod vedrim nebom.
3. Husova reforma nije tražila ništa novo ni nečuveno. Hus je zato, na poziv nemačkog cara Sigmunda, rado pristao da ide na Sabor u Konstancu da tamo pravda svoje učenje. Iako je nosio sa sobom carevo zaštitno pismo, bačen je u okove čim je stigao u Konstancu. Proces protiv njega nije bio čisto crkveni nego i politički. Nemaca je bila većina na saboru. Oni su dočekali čas da mu se osvete za svoj poraz na praškom univerzitetu. To je ujedno bila prilika da obezglave jedan nacionalni pokret kod Čeha sa kojima su se vazda sukobljavali. Zbog svega toga je taj sabor osudio Husa na smrt. Hus se pozivao na Sveto pismo, no niko ga nije slušao. Spaljen je istoga dana kada je osuđen (6. jula 1415). Pepeo mu je bačen u Rajnu, da mu Česi ne bi mogli učiniti poslednju poštu.
4. Husiti. Vest o Husovoj smrti izazvala je u Češkoj bunu. Narod je progonio sveštenike koji su služili latinski. Uvedena je odmah pričest pod oba vida (utrakvisti). Kada je kralj Većeslav, po naredbi sabora, hteo silom da suzbije taj pokret, raspalio ga je još više. Na čelo pokreta stao je Jan Žiška, čovek ponosan i ugledan. Međutim je Većeslav umro, a nasledio ga je njegov brat Sigmund, nemački car. Kivni na njega zbog verolomstva, bili su husiti još otporniji. Kada je papa na carev predlog objavio protiv husita krstaški rat, počela je strašna i krvava borba između Čeha i Nemaca. Česi su zalazili u svojim pohodima čak do Severnog mora paleći i pustošeći zemlju svojih neprijatelja. Najzad su se obe strane umorile i došlo je do mira između Rima i husita. Rim je Česima priznao neke ustupke, koje je kasnije ukinuo (pričest iz putira). Nepomirljivi deo husita je i dalje živeo izvan Rimske crkve. Iz njih se razvilo „češko moravsko bratstvo“, u kome je živeo čuveni slovenski pedagog Jan Amos Komenski. To se bratstvo kasnije utopilo u protestante.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *