NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE – I OPŠTI DEO

PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE – I OPŠTI DEO

 

PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE
OPŠTI DEO
 
b) Primat rimskog episkopa
 
Rimski episkopi su tražili na osnovu svoga ugleda da im cela Hristova crkva prizna vrhovnu vlast nad sobom, štaviše i vaseljenski sabori. Pokušaji rimskih episkopa da se stave i nad sabore i nad crkvu idu vrlo daleko u prošlost. No još u IV veku ne priznaje im to ni ceo Zapad. Na Istok pokušavaju da protegnu vlast tek od V veka. U to vreme razdiru istočni deo crkve borbe sa jeresima. U tim borbama i neki patrijarsi padaju u nepravoslavna učenja, te time upropašćuju svoj ugled. Pape su, međutim, uvek stajale na čistom pravoslavnom stanovištu. Stojeći daleko od careve vlasti, koja se često udruživala sa jereticima, pape su osuđivale jeretike i nepravilne zaključke manjih sabora i davale su utočišta gonjenim istočnim jerarsima. Kada bi im se obraćao ko sa Istoka i tražio dužnu bratsku pomoć, ili da kažu svoju reč, kao neumešani u raspru, oni su to smatrali kao obraćanje nekom višem sudu. Mislili su da njima uopšte pripada poslednja reč u verskim i crkvenim pitanjima, pa i onda kada ih niko ne pita. Zato vidimo da Lav I (440-461), za čije vreme rimska crkva zaista vlada Zapadom, dokazuje da ima pravo vlasti i nad Istokom. Za njim čini to i Grgur I (Veliki) pri kraju VI veka.
Primedba. Za primat nad celom crkvom ne vredi mnogo sva sila papska, ne vredi ni ugled, pa ni to što ga je Zapad priznavao za svoga starešinu (i na Istoku se materi crkvi priznavalo prvenstvo). Za taj primat je od svega važnije da li ga odobrava Hristos, da li ga priznaju apostoli, da li za njega znaju prvi dani istorije crkvene. Dogmatske osnove na koje se primat oslanja vide zapadnjaci u rečima koje je Spasitelj rekao Petru: „Ti si Petar i na tom kamenu ću sazidati moju crkvu“… i dalje, „Daću ti ključe carstva nebeskoga“. Tim rečima je Hristos, tobože, digao Petra iznad ostalih apostola i dao mu vlast nad njima. Po rimskom predanju je taj isti Petar, sa tim istim pravom prvenstva, bio episkop u Rimu. Zaključak je ovo: kao što je Petar stajao nad ostalim apostolima, tako njegovi naslednici, episkopi rimski, stoje čašću i vlašću nad ostalim episkopima. No te reči Hristove ne znače ono što hoće rimski bogoslovi. Već Kiprijan na zapadu ne shvata ih tako. U apostolsko doba ne vidimo nijednog slučaja da apostoli priznaju Petru neko starešinstvo. Na apostolskom saboru (51) se najbolje vidi da ni on ni drugi nisu znali ništa o starešinstvu. Ne znaju o nekoj vlasti jednog episkopa nad svom crkvom ni stari ni pozniji sabori.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *