NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE – I OPŠTI DEO

PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE – I OPŠTI DEO

 

PREGLED ISTORIJE HRIŠĆANSKE CRKVE
OPŠTI DEO
 
a) Neraspoloženje prema hrišćanima
 
Pre nego što je rimska država ustala protiv hrišćana, stvorilo se u širokim masama neraspoloženje protiv njih. Mnogi su neznabošci u toj novoj veri našli ono što im treba, npr. jednoboštvo i moral sa kojim bi se mogli složiti njihovi najbolji filozofi, ali su ipak mnogi osećali odvratnost prema njoj. Svima onima koji su bili zadovoljni i ponosni svojom grčko-rimskom kulturom, nije se uglavnom svidelo varvarsko poreklo tog „novog i opakog praznoverja“ (Svetonije). Višim i imućnijim krugovima bilo je nerazumljivo hrišćansko povlačenje iz sveta i ravnodušnost prema svemu što svet pruža: prema imanju, časti, zabavi, često i nauci. – Ljudi koji su živeli od stare vere, kao žreci, neke zanatlije i trgovci, osetili su da sa širenjem nove vere opadaju njihovi prihodi. Zato je, svakako, i po drugim mestima bilo onakvog negodovanja protiv hrišćana kakvo je izazvao zlatar Dimitrije u Efesu. – O hrišćanima se širilo uverenje da su bezbožnici. Tome se moglo lako verovati, zato i pita filozof Celz: „Zašto hrišćani nemaju oltara i hramova, gde su im božji likovi? Njihov bog se ne može ni pokazati ni videti, pa ipak, tobože, poznaje dela i reči, štaviše i tajne misli ljudi“. Na druge vere su gledali kao na služenje demonima. Naročito je sumnjivo bilo hrišćansko sklanjanje od sveta i tajanstvenost njihovih molitvenih sastanaka. Neobavešteni svet je iz glasova o večerama, ljubavi i pričešću ispleo najstrašnije priče o zločinima protiv morala i zakona, koje hrišćani, tobože, čine (tijestovske gozbe). Dalje, svetu su bila poznata verovanja drevne crkve da je vrlo blizu smak sveta. Iz toga je izveden brz zaključak da oni taj smak i žele iz mržnje prema ljudima (odium generis humani). Kako je prost paganski svet bio veoma praznoveran, u svakoj prirodnoj nepogodi, u boleštinama i nedaćama video je gnev bogova koje su hrišćani uvredili. – Na sve to dolazi još tesna veza hrišćanstva sa Jevrejima. Mada je bilo u državi mnogo prozelita, Jevreje su, zbog nekih njihovih nacionalnih osobina, prezirali i mrzeli. Od davnine znamo za antisemitske pokrete i zakone. Otcepivši se od Jevreja, hrišćani su poneli na sebi svoj deo te mržnje. – Zbog takvog narodnog raspoloženja rimske vlasti počinju da obraćaju veću pažnju na hrišćane i često ih kažnjavaju samo zato što to traži narod.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *