NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Sveto Pismo » Predanje.

Predanje.

Pitanje:
Moje poštovanje! Hvala Vam na odgovoru. Vi ste rekli „Ali na osnovu vašeg „poštovanja“ mog sveštenstva itd.» Žao mi je što tako mislite. Vaša je stvar kako ćete Vi služiti Svevišnjem Ocu i kako ćete svedočiti. Što se tog tiče, moje je da šutim. Ja sam Vama postavio samo pitanje na koje ste Vi mogli da odgovorite ili da ne odgovorite. Što se tiče vjere, slažem se sa Vama – da vjera nije privatna stvar. Međutim, ja sam pisao o vjereniku. Odnos između vjerenika i Boga Oca jeste privatna stvar.To potvrđujem Matej 6: 5, 6.
Kažete da pregledam „knjige starostavne“. Mogu, zasto da ne, ukoliko su te knjige pisane na osnovama SVETOG PISMA.Oprostite, ja nikada nisam čuo za neke „Svete tajne“. Možete li mi objasniti to malo opširnije, unapred zahvaljujem.
Što se tiče ispovedanja i grehova, zamolio bih Vas da pročitate Mateja 23: 1, 9, Ap.Pavle Jevrejima 10: 26, Marko 3: 29, Rim 10: 9, 10, Matej 10: 32, 33. U vezi sa „Njegovom Crkvom“, molim Vas da obratite pažnju na Đ.Ap 17: 24, 25 1 Petrova 2: 5 Efescima 2: 20 Jovan 4: 24. U pomenutim stavkama dobićete odgovor na Vaš tekst, dole naveden. Slažem se sa Vama da hrišćanstvo ne poznaje inividualizam. U Mateju 28: 19 Isus je rekao „Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovedio; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka.Amin».
Hvala na Vašim ljepim željama, što i ja Vama, naravno, isto želim.
S poštovanjem, D.Igor
Igor


Odgovor:
Dragi D. Igore, Dati citat iz Mateja nema nikakve veze sa ovom meni nametntom polemikom, kojoj nije mesto u ovoj rubrici nego na forumu; a i ova Vaša prenosna (indirektna) poruka Vam ne stoji – da ja volim da sedim na prvim i uzvišenim mestima, dok formalno na početku ovih poruka izražavate poštovanje. Takođe, i ostali citati koji su proizvoljno izabrani van konteksta ovog našeg razgovora („mog odgovora“) . A te „knjige starostavne“ se odnose na crkvene pisce drugog i trećeg veka, i kasnije. Dakle, ekliziološko iskustvo ondašnjih hrišćana: kako su shvatali Evanđelje i nama ga prenosili (tumačili – onda, a ne sada! ) . Istorija i crkveni istoričari su veliki neprijatelji protestantizma – „revolucijskog hrišćanstva“ (od revolta) , i ostalih njegovih sektaskih poroda. Ako kažete da „možete da ih pogledate“, onda vas lepo molim da pročitate Ignjatija, Klimenta, Justina, Tatiana, Atinagoru, Irineja i ostale, pa da vidimo koje je crkveno iskustvo shvatanja prave vere. Da li je ono u opitu života Crkve pre 16. veka, ili posle, kada su se pojavili „spasioci hrišćanstva“ u liku latinskog raspopa Lutera.
Nema sumnje da je Vaše „pitanje“ bilo neiskreno, a Vaša replika na moj odgovor još i nepoštena, jer ste namerno prevideli suštinu mog odgovora samo da biste ovde proturili svoju „poruku“. Sumnjam da će nas dalji razgovor da bude plodan, jer imate tendenciju da kažete kako u Crkvi ne postoje svete tajne, a, s druge strane, naivno pitate da Vam ih objasnim, dok mi u isto vreme diktirate sam pojam Crkve. Nažalost, u tim Vašim pomenutim stavkama nisam dobio nikakav odgovor, a povrh svega, nisam ga ni tražio jer ga nasilno nudite. Inače, ti navedeni citati su dati na moje oslanjanje u Bibliji kada ste mi učtivo rekli da „pop nije posrednik između Boga i čoveka“ – Vašu isfabrikovanu izmišljotinu da sam to ja rekao u mom odgovoru. Rekosmo da „vjernik“ može samo da postoji u Zajednici – Eklesiji; u protivnom, to jeste individualizam i tako nešto Bog ne poznaje. Zajednica postoji upravo zbog toga da se realno i istinito pozna Bog, i to kroz bližnjeg čoveka („opipljivo“, a ne samo na pustim rečima) , jer Gospod nas uči: „Ko ne ljubi brata svojeg kojeg vidi, ne može ljubiti Boga, kojeg nije video“ (1 Jn. 4, 20) . „Religio“ ili odnos, ili opštenje sa Bogom, ne može da bude individualističko nego kroz communio, pa zato nije jasno kako možete da odvajate „vjernika“, jer je jasno da je lakše „izblebetati“ Bogu „kojeg ne vidimo“ svoje greške, negoli bratu svojem kojeg vidimo. Reci da si lopov, rukobludnik, ubica drugom čoveku jeste zaista podvig – zbog toga postoji Zajednica – Crkva. Reci članu crkve da je učinjen određen greh, s tim saznanjem da zajednica može da isključi iz opštenja, ili da odredi epitimiju, jeste pravo, hrabro, i u smirenju pokajanje koje nikada ne pita za cenu.
Crkva poznaje svetu Tajnu pokajanja pre sv. Kiprijana Kartagenskog (rodio se krajem 2. veka) .
A ja Vama nudim ista Dela Apostolska, ali samo 23. gl., 4. i 5. stih: takođe i 20, 28; isto tako i 15, 23, a ima ih još sijaset. Hoćete li citat na citat, ili glavu na glavu? Je l nekud to vodi? Ne, prijatelju moj, nama je potrebno da vidimo šta je Crkva i gde je ona, pa tek onda da pričamo o Duhu Svetom u njoj (Jn. 16, 13) i njenom učenju, tj. o njenim Tajnama. Treba utvrditi gde je ona bila do tog dana kada su zapisane knjige Evanđelja, dakle, između Pedesetnice i Evanđelja (ako vam je Evanđelje jedini autoritet) .
Na toj istorijskoj i teološkoj osnovi moramo da priznamo da je Crkva izgrađena na dva temelja, na Svetom Pismu i svetom Predanju (1 Kor 11, 2; Filip. 4, 9; 2 Sol. 2, 15) , koje je ništa drugo do „disanje Svetog Duha“ u njoj, jer je „On postavio episkope da napasaju Crkvu Gospoda Boga“ (D.A. 20, 28) , a kako je Crkva večna (Lk. 10, 16; Mt. 28, 20; Evr. 13, 8) a apostoli „koje je On izabrao“ (D.A. 1, 2; Ef. 4, 11 -14) nisu, zbog toga je bilo potrebno da neko održava taj apostolski lanac (prijemstvo) , u prošlim a i budućim vekovima, pa su zato episkopi (D.A.20, 28; sr. 1 Petr. 5, 2 -3; II Fillim. 4, 2. 5; Titu 1, 5) rukopolaganjem (D.A. 14, 23; 20, 28; Ef. 4, 11 – 12) postavljali episkope, prezvitere (sveštenike) (D.A. 14, 23; 15, 2; 20, 17) , počevši od ap. Jakova, sv. Klimenta Rimskog, sv. Ignjatija Bogonosca pa preko Grigorija Palame, Save Nemanjića, mučenika patrijarha Varnave (Rosića) i sve do današnjeg patrijarha Pavla, ili Aleksija, ili Hristodula i dr., i tako širili reč Božju svim narodima (Mt. 28 19) . Dakle, oni su rukopoloženjem razaslali (D.A. 14, 23) mnoge sveštenike po parohijama, koji pored izobilja te apostolske blagodati nose i Evanđeljske reči: „Kojima opraštate grehe, opraštaju im se; i kojim zadržite, zadržani su“ (Jn. 20, 23) . Nešto slično kaže i Matej (18, 15 – 18; uporedi: 1 Kor. 5, 3 – 5; Tim. 1, 20) . Ignjatije Bogonosac koji je primio svoje episkopstvo od ap. Petra obraća se hrišćanima: „Slušajte episkope, prezvitere i đakone…, i ništa ne radite bez episkopa“ (Filip, gl. 7) ; ili „svi poštujte đakone, kao zapovest Isusa Hrista, a episkopa kao Isusa Hrista, Sina Boga Oca, a prezvitere kao sabranje Božije, kao mnoštvo anđela“. Bez njih „nema Crkve“ (Tralijcima gl. 3 – pisano u PRVOM veku) . A sv. Kiprijan govori: da bi bili pravi hrišćani – to znači da treba de se pripada vidljivoj Crkvi i potčinjava njenoj ustanovljenoj od Boga jerarhiji“ (O Jedinstvu Crkve, gl. 14) .
Dakle ovo je iskustvo staro 1900 – 1800 godina, i mi Pravoslavni se njega još uvek držimo, i „to nije moja stvar kako ću ja da služim Svevišnjem Ocu“, nego je stvar Crkve, koja tu svoju blagoljepnost nosi u svom iskustvu od svog postojanja, a ja je samo sinovski slušam. Sva sreća da je Crkva imala svoje pisce i istoričare u svakom veku njenog života, a posebno zbog američkog trgovca Rasela („jehovini“ svedoci) , farmera Milera (subotari) , unutrašnje nesređenog Smita (mormoni) , zbunjenog raspopa Lutera i ostalih nesrećnika. Ja zaista još uvek ne razumem zašto ste zapodenuli ovaj razgovor, kada sam lepo rekao, i to podvlačim: sveštenik (duhovnik) na ispovesti jeste samo svedok, dok je jedino Bog taj koji otpušta grehe. A Vi ste počeli da izmišljate kako sam ja nešto drugo rekao. To je istina ovog našeg razgovora.
S iskrenim poštovanjem ja Vas pozdravljam i želim sva blaga od Gospoda
protojerej Ljubo Milošević

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *