NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU
 

 
Uvod
 
Uvodeći učenike u svoje učenje, prepodobni Nil govori u ovom kratkom uvodu o mislenom (umnom) delanju uopšte – o tome ko se njime bavio, odakle vodi poreklo, šta su o njemu mislili Sveti Oci, kome je ono potrebno, šta je za njega potrebno, sa kakvim mu se osećanjima treba predavati.
Misleno (umno) delanje je rasuđivanje, bogorazmišljanje, sozercanje i usrdna molitva, – ili unutrašnji razgovor sa Gospodom.
Mnogi Sveti Oci, baveći se duhovnim stvarima, preneli su nam svoje iskustvo: o srdačnom delanju, o bdenju nad pom1islima, o čuvanju duše i ostavili nam raznolika uputstva, nadahnuti Božijom blagodaću, svaki na njemu svojstven način.
Takvom pristupu Sveti Oci naučili su se od Samoga Gospoda, koji zapoveda očišćenje sebe iznutra, jer se upravo u srcu rađaju zle pomisli koje skrnave čoveka (Mt. 23, 26; 15, 18-19), duboko shvativši koliko je dostojno poklanjati se Ocu duhom i istinom (Jn. 4, 24). Sećali su se i reči Apostolskih: Ako se jezikom molim (tj. samo ustima) moj se duh (tj. glas moj) moli, a um je moj bez ploda. Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom (1. Kor. 14, 14-15); i zato su posebnu pažnju posvećivali umnoj molitvi, slušajući reči Apostola koji kaže: Volim reći pet riječi umom svojim, nego li hiljade riječi jezikom (1. Kor. 14, 19).
O duhovnom trudu Sveti Agaton je rekao da „Telesni trud – spoljašnja molitva isto je što i list; a duhovni trud tj. umna molitva je plod, a svako drvo, po strašnim rečima Gospoda koje ne rađa dobra roda siječe se i u oganj baca (Mt. 3-10): ko se samo ustima moli, a um izostavlja, njegova molitva odlazi u vazduh, jer Bog na um gleda.“
Sveti Varsanufije kaže: ,Ako čovek u sebi ne potraži Boga, uzalud se trudi spolja“.
Sveti Isak Sirin telesni trud bez duhovnog upoređuje sa presahlim izvorima, jer nas on ne približava bogopoznanju. A Filotej Sinait nalaže molitvu za one monahe koji, zbog prostote i naivnosti ne shvataju misleno poprište, pa dopuštaju duši da prihvati ubačene pomisli, da bi se oni, kao što dolikuje, udaljili od zlih dela i očistili svoj um, koji je oko duši ili njena pokretačka snaga.
U starodrevna vremena Sveti Oci nisu isključivo u molitvenom tihovanju čuvali um svoj i zadobijali blagodat bestrašća i čistotu duše; već su ; mnogi od njih, živeći po gradskim manastirima, kao Simeon Novi Bogoslov i blaženi njegov učitelj Simeon Studit, živeći usred mnogoljudnog Carigrada, zasijali kao svetila svojim duhovnim darovima. Poznato je da je takav bio Nikita Stitat i mnogi drugi. Zato i blaženi Grigorije Sinait, znajući da su svi sveti zadobili blagodat Duha Svetoga kroz ispunjavanje zapovesti, upućuje na trezvenost i ćutanje, kao najbolju zaštitu uma, ne samo za isposnike, nego i za one koji žive u opštežiću; jer se, po rečima Svetih Otaca, bez ovoga ne mogu zadobiti veliki i neshvatljivi darovi. Isihije, Jerusalimski patrijarh, kaže: „Kao što čovek ne može da živi bez hrane i pića, tako je i bez čuvanja uma nemoguće dostići duhovno nastrojenje duše, čak ako i primoravamo sebe da ne grešimo, iz straha od budućih muka. Od istinskog sledbenika Božijih zapovesti zahteva se njihovo potpuno izvršavanje, a ne samo ono koje se vidi spolja, kako ss ne bi narušila nijedna zapovest.“
Za duhovni put je neophodan iskusan učitelj. Sveti Simeon Novi Bogoslov iz iskustva govori da su „mnogi zadobili blistave Božije darove vođeni poukama učitelja, a samo su retki dobili blagodat neposredno od Boga, napornim podvizima i snažnom verom; i naći sebi učitelja već predstavlja podvig, i to ne mali, da se ne bi dogodilo da bude zaveden čovek koji sledi opitno vođenje i duhovni put Božanstvenog Pisma.“
Ako je i onda – u podvižničko doba – bilo teško pronaći učitelja koji nije sklon laskanju, sada, u vreme duhovne oskudice, još je teže onima koji teže duhovnosti. Ali, ako se ne bi našao učitelj, Sveti Oci su upućivali na učenje iz Svetog Pisma, na reči Samoga Gospoda: Istražujete Pisma, jer vi mislite da u njima imate život vječni (Jn. 5, 39). Jer što se ranije napisa, u Svetom Pismu, za našu se pouku napisa, – kaže Sveti Apostol (Rim. 15, 4).
Tako Sveti Oci, podvizavajući se telesno u svoje vreme, i duhovno su obrađivali vinograd svoga srca i, očistivši, na taj način, um od strasti, zadobijali su od Gospoda darove i sticali razum duhovni! A nama, u kojima bukti plamen strasti, nalažu da zahvatimo vodu života sa izvora Božanstvenog Pisma koja ume da ugasi strasti što nas sažižu i obrati razum na staze Istine.
„Zato i ja“, kaže o sebi prepodobni Nil, „mnogogrešni i nerazumni, sabravši nešto iz Svetog Pisma i ono čemu su nas učili Sveti Oci, napisao sam ovo na podsećanje sebi samom da bih i sam, nemaran i lenj, postupao po tome, jer sam do sada bio daleko od svake dobrodetelji, duhovne i telesne, i kao kakav rob, bio kupljen nepriličnim strastima, u svemu pokorivši se grehu. Sve ovo sam sakupio, ne u duševnom spokojstvu i u stanju bestrašća, već i sam vezan grešnim strastima, ali ne od sebe, već iz Svetog Pisma, izvlačeći malo iz mnogoga, kao pas koji se hrani od mrvica što padaju sa trpeze njegovih razumnih gospodara – blaženih Otaca – kako bismo se ugledali na njih, makar i u malom.“
 
PRVI DEO
 
U prvom delu iznosi se učenje prepodobnog Nila: 1) o mnogostranom dejstvu pomisli koje nasrću na nas, sa kojima je neophodno voditi misleni rat, kako im ne bismo dozvolili da nas dovedu u stanje strasti; 2) o osnovnim postupcima koje treba koristiti da bismo se suprotstavili navali pomisli, i kako primenjivati te postupke; 3) o tome kako i čime da krepimo sebe u podvigu protiv demonskih sila koje ustaju na nas.
U opštem zaključku govori se o suštini čitavog truda i monaškog života.
 
DRUGI DEO
 
U drugom delu prepodobni Nil pokazuje pojedinačno kako treba da vodimo unutarnju borbu protiv svake od osam grehovnih pomisli i strasti, iz kojih se rađaju sve ostale, poimenice: protiv ugađanja stomaku, protiv pomisli bluda, protiv strasti srebroljublja, protiv strasti gneva, protiv duha tuge, protiv duha unilosti (čamotinje), protiv strasti sujete, protiv gordih pomisli.
 
TREĆI DEO
 
U trećem delu naš Sveti Učitelj iznosi opšta sredstva, neophodna za uspešno vođenje duhovne borbe, a to su: 1) Molitva Bogu i prizivanje Njegovog Svetog Imena; 2) Sećanje na smrt i na Strašni sud; 3) Unutrašnja skrušenost i suze; 4) Čuvanje od zlih pomisli; 5) Udaljavanje od svih briga – ćutanje, i 6) na kraju -posvećivanje određenog vremena i načina za dostojno ispunjavanje svakog od navedenih zadataka.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *