NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU
 

 
DELA PREPODOBNOG OCA NAŠEG NILA SORSKOG
 
Od prepodobnog Nila Sorskog do nas su došle njegove poslanice i Ustav skitskog života.
Sadržina poslanica prepodobnog Nila je unutrašnji podvižnički život, o čemu on podrobno govori u Ustavu skitskog života. Dve poslanice prepodobni Nil je pisao svome postriženiku Kasijanu, bivšem mavnuvskom knezu, koji je došao u Rusiju sa grčkom caricom Sofijom i neko vreme bio bojar kod Rostovskog arhimandrita Joasafa, a smrt je dočekao kao monah Ugličke obitelji 1504. godine. U jednom od svojih pisama Sveti Starac upućuje Kasijana kako da se bori protiv pomisli, navodeći ga da se koristi Isusovom molitvom, rukodelstvom, proučavanjem Svetog Pisma, da se čuva od spoljašnjih sablazni i navodi osnovna pravila o poslušnosti nastojatelju i ostaloj braći u Hristu, o smirenju, strpljivom podnošenju nedaća, o molitvi za same neprijatelje i slično. U drugom pismu, osvrćući se ukratko na patnje i nevolje koje je Kasijan pretrpeo u mladosti, na njegove ugledne roditelje zatim zarobljeništvo i odlazak u tuđinu i želeći da ga uteši, prepodobni mu navodi primere iz Svetog Pisma kao dokaz da Gospod često dopušta nesreće onima koje voli, jer su svi sveti: proroci, mučenici postigli spasenje putem stradanja, pominjući Jova, Jeremiju, Mojsija, Isaiju, Jovana Krstitelja i druge, i izvodi zaključak: kad su već sveti tako mnogo trpeli, koliko smo tek dužni da trpimo na zemlji mi grešni, služeći se teškoćama i trpljenjem kao sredstvom da se očistimo od greha i steknemo spasenje.
U poslanici svom drugom učeniku i sapodvižniku Inokentiju, koji je već tada zasnovao sopstvenu obitelj, prepodobni Nil ukratko govori o samom sebi, o svom životu zajedno sa njim u Bjeloozerskom manastiru, o svom nastanjenju van manastira nakon okončanog puta po Istoku, o osnivanju skita, o svom neprekidnom proučavanju Svetog Pisma, žitija Svetih Otaca i njihovih predanja, a zatim poučava Inokentija da ispunjava zapovesti Božije, da se upodobljava životu svetih i čuva njihove pouke, učeći i svoju braću tome.
Postoje još dva pisma koja je prepodobni Nil pisao inocima čija su nam imena nepoznata. U jednom od njih, vrlo kratkom, on nalaže inoku da se seća smrti, da tuguje zbog greha, da neprestano prebiva u keliji u smirenosti i molitvi. U drugom, opširnijem pismu, pruža odgovore na sledeća četiri pitanja koja je postavio neki starac: kako se suprotstavljati bludnim pomislima, kako pobediti hulne pomisli, kako se odreći sveta i kako ne skrenuti sa pravoga puta. Ovi odgovori, posebno na prva dva pitanja, skoro da su doslovno smešteni u Ustav skitskog života. Iz sadržine poslanica Svetog Nila jasno se vidi da se dugo bavio pitanjima potrebnim i drugim ljudima koja je sabrao i dosledno izložio u Ustavu skitskot života.
Najdragocenije što nam je ostalo posle Nila kao vekovni dokaz besmrtne svetlosti monaškog života su poglavlja o sozercanju, ili Skitski Ustav, dostojan prvih vremena života pustinjaka u Egiptu i Palestini, jer je prožet duhom Antonija i Makarija.
„Ustav skitskog života“ ili „Predanje o skitskom životu“ je glavno n najvažnije delo prepodobnog Nila. U predgovoru Ustava Sveti Starac se dotiče spoljašnjeg vladanja inoka – govori ukratko o njihovoj poslušnosti igumanu, o telesnom naporu, o hrani i piću, o primanju namernika; preporučuje da se pridržavaju siromaštva, nemaštine, ne samo u kelijama, već i kod ukrašavanja hrama, tako da u njemu ne bude ničega ni od srebra ni od zlata – zabranjuje izlaženje iz skita bez dozvole igumana, puštanje žena u skit, prisustvo dece u njemu. Ali u samom Ustavu Sveti Starac govori skoro isključivo o umnom ili mislenom delanju, pod kojim podrazumeva unutarnje duhovno podvižništvo. Istakavši na samom početku rečima Svetog Pisma i Svetih Otaca prevagu ovog unutarnjeg delanja nad spoljašnjim, o nedovoljnosti spoljašnjeg delanja bez unutrašnjeg, o neophodnosti ovog drugog ne samo za otšelnike, već i za one koji žive u opštežiću, prepodobni Nil deli svoj Ustav na 11 glava: u prvoj glavi govori o različitim stepenima mislene borbe, u drugoj o borbi sa pomislima; u trećoj o tome kako se utvrđivati u podvigu protiv pomisli; u četvrtoj izlaže suštinu čitavog podviga; u petoj govori o osam pomisli; u šestoj o borbi sa svakom od njih; u sedmoj o značaju sećanja na smrt i Sud; u osmoj o suzama; u devetoj o čuvanju skrušenosti; u desetoj o smrti za svet; u jedanaestoj o tome da sve što se čini bude u pravo vreme. Sve ove glave mogu se, međutim, podeliti na tri dela.
1) U prve četiri glave Sveti Starac govori o suštini unutarnjeg podvižništva, ili o našoj unutrašnjoj borbi sa pomislima i strastima i na koji način da vodimo tu borbu, kakvim oružjem da se koristimo – kako bismo dostigli do pobede.
2) U petoj glavi, najvažnijoj i najopširnijoj, pokazuje kako treba da vodimo unutarnju bitku protiv svake od osam grehovnih pomisli i strasti, iz kojih se rađaju sve ostale, posebno: protiv ugađanja stomaku, protiv bludnih pomisli, protiv strasti srebroljublja, protiv gneva, protiv duha tuge, protiv duha unilosti (čamotinje), protiv strasti sujete, protiv gordih pomisli.
3) U sledećih šest glava iznosi osnovna sredstva neophodna za vođenje duhovne borbe, a to su: molitva Bogu i prizivanje Njegovog Svetog Imena, sećanje na smrt i Strašni sud, unutrašnja skrušenost i suze, čuvanje od zlih pomisli, uklanjanje od svih zemaljskih briga, ćutanje, i na kraju, posvećivanje određenog vremena i odgovarajućeg načina za dostojno ispunjavanje svakog od navedenih delanja. U pogovoru prepodobni Nil govori sa kakvim je osećanjima sastavio svoj Ustav.
Mnoge korisne savete je prepodobni Kornelije Komeljski prihvatio iz Nilovih rukopisa uskoro posle njegovog podvizavanja u Kirilovu, kao svoje monaško pravilo, a sabesednik Svetog Nila Inokentije, sakupivši u celinu za svoju manastirsku obitelj jedanaest poglavlja svoga blaženog učitelja o duhovnom životu, naziva ga „blistavom pojavom u naše vreme“, sledbenikom duhovnih Otaca i kaže da je on sabrao one rukopise bogonadahnutih ljudi, koji, duboko ispunjeni njihovom duhovnom mudrošću, pokazuju put ka spasenju duše i daju primer monaškog života.
Pogledajmo, dakle, i mi u to sjajno ogledalo podvižničkot života, obratimo pažnju na pojedine delove, uostalom ne propustimo nijedne misli koja se odnosi na delo i pridržavajmo se tamo gde je to potrebno i moguće, samih reči svetitelja, da bismo na taj način ostvarili punoću njegovog učenja o podvižničkom življenju, prihvatajući ga kao vlastiti putokaz.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *