NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU
 

 
TREĆI DEO
 
6. Posvećivanje određenog vremena za ispunjenje navedenih zadataka
 
Sva ova dobra i uzvišena dela treba ispunjavati blagovremeno i u pravoj meri, kako kaže Sveti Vasilije Veliki: „Sve treba činiti blagorazumno, jer, ako se ne pazi na vreme i meru, korist često prelazi u štetu, a kada se postavi razumna granica, onda se dobitak umnožava.“
I Sveti Lestvičnik na osnovu Svetog Pisma kaže: Svakom poslu pod nebom ima vrijeme (Prop. 3, 1): Postoji vreme za bezmolvije i vreme za nesmetane susrete, vreme neprekidne molitve i vreme istinskog služenja; da nas ne prevari nerazumno i osiono usrđe, i da ne tražimo ono što želimo pre vremena, da se ne bismo lišili onoga što možemo da dobijemo u pravo vreme. Postoji vreme napornog rada i vreme kada se žanje klasje neiskazane blagodati.“
Ovu istinu on objašnjava sledećim primerom: „Vojnik koji nema iskustva u dvoboju, nije bezbedan ako se odvoji od vojske i ode na dvoboj sa neprijateljem, isto tako i monah koji nije stekao iskustvo i naučio da obuzdava strasti dugotrajnim trudom, nije spreman da započinje bezmolvije; prvi gine telesno, a drugi – duševno. Jer put istinskog bezmolvija je put mudrih i to samo onih koji su u svom napornom podvigu zadobili božanstvenu utehu i pomoć u borbi.“
Veliki Varsanufije, kada mu je jedan od bratije pročitao u Otačniku da onaj koji želi istinsko spasenje, najpre treba da bude u bratstvu i da pretrpi, ugledajući se na Gospoda, i dosade i uvrede i sramoćenja i ostalo, i tek zatim da ode na savršeno bezmolvije, koje je uspinjanje na krst, tj. umiranje za sve zemaljsko i svetovno, kao odgovor na to je rekao: „Istinu su rekli Oci; drugačije i ne može biti.“ A drugome je rekao: „Pre nego što čovek pronikne u sebe samog i ovlada sobom, bezmolvije rađa visokoumlje; a sobom vlada onaj koji ima savršeno smirenje.“ Takođe je rekao i ovo: „Ako se usudiš da tražiš makar i jedan deo onoga što smatraš da ti pripada, znaj da ćeš izgubiti i ono što si imao. Već, drži se sredine, vodeći računa o volji Božijoj; jer ko pokuša da ss osigura pre vremena – „a skine sa sebe svaku spoljašnju brigu i rad – njemu će neprijatelj svih pripremiti daleko više nevolja nego spokoja i dovesti ga dotle da će biti primoran da kaže: bolje da se nisam ni rodio.“
Svetitelj je tako rekao jer se takvima dešava da budu zavedeni na razne načine, kako kaže Grigorije Sinait: „Mnogi neiskusni u bezmolviju padali su u prelesti ranije, a i sada: početnici i samovoljni, i posle mnogih napora, zbog ovog nerazumnog bezmolvstvovanja, bili su i bivaju predmet smeha i poruge… Jer sećanje na Boga, tj. umna molitva, je delo nad delima i glava dobrodetelji, isto takvo kakva je i ljubav Božija. I onaj ko se besramno i drsko usuđuje da priđe Bogu, da bi nesmetano razgovarao sa Njim i uselio Ga u sebe prinudom, taj će se, kažem, lako uhvatiti u smrtnu klopku, ako to bude dopušteno; jer se gordo i drsko i pre vremena, i, budući nedostojan, ustremljuje ka toj visini. Samo istinski jaki i savršeni znaju da koriste pravo oružje u dvoboju sa demonima, koje je reč Božija; dok nemoćni i početnici, ne usuđujući se da stupe u borbu pre vremena, odriču se nje i skrivaju u sigurnu tvrđavu opštežića, opasanu bedemima ljubavi i na taj način izmiču smrti“…
Znajući to, budimo obazrivi i pre vremena ne tražimo put visokog podvižništva, da ne bismo pretrpeli poraz i pogubili dušu. Pazeći na vreme i meru, treba da idemo bezopasnim putem dobre nade: srednji put, kažu Dela svetih je nepovodljiv i ko ide njime neće se spotaći.
Pogodno vreme za molitveno tihovanje može biti ono kojem predhodi navikavanje u opštežiću, a srednja mera i srednji put je prebivanje sa jednim ili dvojicom braće, kako je napisao Sveti Jovan Lestvičnik: „Ko želi da živi Hristu, neka odredi za to odgovarajuće mesto i način života, koje može biti trojako: ili usamljeno – otšelničko, ili molitveno tihovanje sa jednim ili dvojicom, ili opštežiteljno. Ne osvrći se ni nadesno ni nalevo, već idi carskim putem, dodao je On iz Pisma.
Od navedenih načina življenja, srednji, tj. prebivanje u bezmolviju sa jednim ili dvojicom, po mišljenju Jovana Lestvičnika, mnogima je bio daleko najbolji put. Jer, kaže, teško samome kada upadne u unilost ili dremež ili lenost ili očajanje: nema ko da ga tada podigne i obodri. U prilog tome, on navodi reči Samog Gospoda: Jer gdje su dva ili tri sabrana u ime moje ondje sam ja meću njima (Mt. 18, 20); i reči Premudrog: Bolje je dvojici nego jednomu (Prop. 4 ,9), tj. blago ocu i sinu koji se zajedno podvizavaju, uz pomoć Božanstvenog Duha, jer: „Ko se sam, bez bratske pomoći, upusti u borbu protiv duhova, taj će, izmučen od njih, podneti mnogo opasnih udaraca.“
Pošto je naveo dobro življenje nekih, Sveti Jovan Lestvičnik je rekao: „Takvima zajednički život ne donosi korist; oni pod rukovodstvom učitelja, iz bezmolvija kao iz tihog pristaništa, uzlaze na nebo, ne preživljavajući ona iskušenja koja proističu iz opštežiteljnih meteži. Ali neiskusnima i još uvek pobeđivanim duševnim strastima, Oci ne dozvoljavaju ni da pomisle na bezmolvije, pogotovo ne na otšelničko.
Duševnim strastima oni nazivaju sujetu, gordost, lukavstvo i druge koje se rađaju od njih.
„Ko boluje od ovih strasti, i zanemarivši ih, stupi u podvig bezmolvija, liči na čoveka koji napušta brod i pokušava da se na jednoj dasci bezbedno dokopa obale“, rekao je Lestvičnik. „Oni koji se bore sa blatom, tj. sa telesnim strastima, mogu da krenu na podvig bezmolvija, ali ne kada se njima prohte, nego kada dođe vreme za go i ako nađu dobrog duhovnog vođu; jer usamljeni život zahteva angelsku snagu. A oni koje muče duševne strasti neka se ne usude nijedan korak tihovanja u molitvi da učine, da ne bi doživeli poraz.“
Naći ćemo i mnogo drugih, divnih i velikih Otaca koji su ovako učili i tvorili, kao što se može videti iz njihovih pisanja.
Tako, od svih otaca Sveti Isak najviše uzdiže molitaveno tihovanje i Sv. Arsenija Velikog hvali kao savršenog bezmolvnika; ali i on je imao poslušnike i učenike. I u svim Delima se mogu naći pohvale i odobravanja bezmolviju, kada se živi u zajednici sa jednim ili dvojicom braće; i mi amo svedoci takvog življenja, kaže o sebi prepodobni Nil, u Svetoj Gori Atonskoj, u Carigradskim krajevima i mnogim drugim mestima.
Ako negde živi duhovni Starac sa jednim ili dvojicom, a po potrebi i sa trojicom učenika, i ako u blizini postoji još neki bezmolvnik, onda oni, viđajući se povremeno, okrepljuju jedan drugoga duhovnim razgovorima. A mi, početnici i neuki, učimo se jedan od drugoga, kao što je rečeno: Brat koji brata pomaže je kao utvrđen grad (Sol. 18, 19); a imamo i istinitog učitelja – Bogonadahnuta Pisma.
Zato nam izgleda najpogodnije prebivanje sa jednim ili dvojicom verne braće, istomišljenika u delu Božijem, da bismo se naučili volji Božijoj kroz Sveto Pismo. I ako kome Bog da veće razumevanje, neka poučava braću. Jedan drugoga da pomažemo u borbi protiv demona i strasti, kao što kaže Sveti Jefrem; i na taj način, blagodaću Božijom, stremićemo dobrim delima.
Pre nego što počnemo da gradimo život u bezmolviju, treba da se dobro pripremimo, obraćajući se Bogu molitvom da nam da svojstva potrebna za takvo življenje, kako kaže Lestvičnik, tj. postojanost – prebivanje na jednom mestu, u istom delu – da, kada postavimo početak“ tome, ne budemo na podsmeh demonima i sablazan ostaloj braći, već da prebivamo u dobrim delima čvrsto, budući čuvani blagodaću Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista, radi molitava Vladičice naše Bogorodice i svih Svetih, obasjanih podvizima dobrodetelji.
Treba da znamo i to, da kada biramo mesto za bezmolvije, treba da se udaljimo od beskorisne gužve, galame i ostalog Bogu neugodnog, da živimo po Njegovim zapovestima, zarađujući sve što nam je potrebno sopstvenim trudom; a ako ne, onda pristajući na malu pomoć, odakle će nas ugledati Njegova dobrota, ali na svaki način da izbegavamo suvišno. Ispunjavaćemo ono što je ugodno Bogu: pojanje, molitvu, čitanje i poučavanje u duhovnim stvarima, rukodelje i trud u svakom poslu. I tako, malo po malo, prema svojoj snazi, naš unutrašnji čovek, približavajući se Bogu, kroz svoja dobra dela, uznosiće slavu Ocu i Sinu i Svetome Duhu – Jednome u Trojici Bogu, sada i uvek i u vekove vekova, amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *