NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU
 

 
DRUGI DEO
 
OSMA POMISAO – GORDOST
 
Šta da se kaže o samouverenosti i gordosti? Imena su im različita, a u suštini one su jedno isto: i gordost i samouverenost i umišljenost i hvalisavost – sve su one proklete, kako kaže Pismo: Bog se protivi gordima; i: Mrzak je Gospodu ko je god ponosita srca (Prič. 3, 14; 16, 5) i nečist se zove.
Onaj koji ima sebi za protivnika Boga, budući mrzak i nečist pred Njim – gde, u čemu, kada i kako može da postigne uspeh? Od koga da dobije milost? I ko će ga očistiti? Tužno je i govoriti o tome… Ko je porobio sebe tom strašću – gordošću – taj je sam sebi i đavo i neprijatelj, taj sebi samom nosi skoru pogibelj. Zato, treba da se plašimo gordosti, treba da bežimo od nje ,na sve moguće načine, uvek imajući na umu da se bez Božije pomoći nikakvo dobro ne može ostvariti – da, ako budemo ostavljeni od Boga, onda ćemo, poput lista koji se njiše, ili praha nošenog vihorom, i mi biti smrvljeni i naruženi od đavola, a ljudima ćemo postati predmet za oplakivanje. Shvativši to, postarajmo se svim snagama da svoj život provodimo u smirenju.
Ko želi da se nauči smirenju, toj božanstvenoj nauci, najpre treba da sebe stavi ispod svih, tj. da sebe smatra gorim i grešnijim od svih ljudi, i ne samo ljudi, već i od svih tvari, pošto je oskrnavio prirodni poredak ustanovljen u svakoj tvari, čak gorim i od samih demona, jer uspevaju da od nas dobiju ono što traže; zatim treba uvek da biramo poslednje mesto – i za trpezom i pri saborima među bratijom, da nosimo neupadljivu odeću, da volimo naporne i neugledne poslove; pri susretu sa braćom da svakog pozdravljamo dubokim i iskrenim poklonom; da volimo ćutanje – da u razgovorima ne budemo mnogorečivi, da izbegavamo prepirke i nesuglasice – da marljivo radimo, da se ne ističemo pred drugima, i – da ne ostajemo uporno pri svom mišljenju, makar se ono i činilo ispravnim; jer „Kod početnika unutrašnji čovek odgovara spoljašnjem“, rekli su Oci. „Ako kod spoljašnjeg nema blagoustrojstva ne veruj ni blagoustrojstvu unutrašnjeg čoveka,“ kaže Sveti Vasilije Veliki.
Sveti Grigorije Sinait kaže da „sujeta i gordost nestaju, a smirenje se rađa i raste od samoukora, izraženog, na primer, ovakvim rečima: znam li ja, doista, grehe drugih, kakvi su oni i koliki su? I da li oni prevazilaze moja bezakonja i mogu li s njima da se mere? Zar ja nisam bedniji od svakog, a i moja jadna duša? I zar nisam isto što i zemlja i prah pod njihovim nogama? Nismo li dužni da sebe smatramo gorim od ovih tvari, jer je svaka tvar sačuvala ona svojstva koja joj Tvorac podari, a mi, čineći bezakonja, izgubismo sva savršenstva i naznačenje određeno nam po prirodi? Zaista – i zveri i stoka časniji su od mene grešnoga. Uistinu – niži sam od svakog, jer sam osuđenik i ad mi je pripremljen još pre moje smrti. Ali ko ne oseti i to, da je grešnik, taj je gori i od samih demona, kao njihov rob, poslušnik i njihov sažitelj, gotov da se spusti k njima, u bezdan tame… Uistinu – svako ko je u vlasti demona, taj je gori i zločestiji od njih samih. S njima si se ti, prokleta dušo, sunovratila u provaliju… I zbog toga, kao žrtva truleži, ada i mraka, u prelesti uma svoga, smatraš sebe pravednom budući grehovna, skverna i, zbog svojih loših dela – nepodobna!… Jao tebi, nečistoto pseća i sveoskrnavljena, na oganj i tamu paklenu osuđena! Jao tvojoj zloj prevari i zabludi tvojoj!“
Ovde se govori isključivo o monaškoj gordosti, kada gorda pomisao ulazi u čoveka kao posledica njegovog velikog truda, podvizavanja, trpljenja nedaća na putu dobrodetelji, ili – radi uzornog života. Ali, postoji i gordost svojstvena samo mirskim ljudima, kada se neko hvali zvanjem i preimućstvima manastira, ili mnogobrojnošću bratstva, rekli su Oci. A oholost onih koji se uznose množinom sela i manastirskih imanja, ili čuvenjem u svetu i poznanstvima, ne znam ni kako bih nazvao, kaže prepodobni Nil. Ima među inocima i takvih koji blistaju pred drugima ničim – nemajući ništa svoje npr. prijatnim glasom za pevanje, ili sposobnošću da dobro izgovaraju i čitaju. Kakva je zasluga i pohvala od Boga čoveku za ono što čini ne on sam, i što ne zavisi od njegovog truda, već od prirode?! Neki se još hvale umećem u rukodelstvu: i za njih važi isto mišljenje. Drugi se ponose ugledom svojih roditelja u svetu, ili slavom rođaka, ili time da su se i sami, do stupanja u monaštvo, nalazili među brojem onih na visokim i počasnim položajima. To je krajnje bezumlje, jer sve to bi trebalo skrivati. A ko, i po odricanju svom od sveta, stane da teži slavi, traži i prima počasti od ljudi – neka ga bude sram! Takve hvale treba radije da se stidi, a ne da se razmeće njome. Istinsko pravoslavlje za inoka nije slava, već poniženje: njihova slava je poniženje.
Ako neko, zbog svog dobrodeteljnog života, počne naglo da hladni, napadnut pomislima slavoljublja i gordosti, treba da zna da za pobedu nad tim pomislima nema jačeg oružja od molitve Gospodu Bogu. Onaj koji se bori neka iz dubine duše doziva: „Gospode Vladiko i Bože moj! Duh sujete i gordosti odagnaj od mene; a duh smirenja daruj meni, sluzi Tvome!“
A zajedno sa ovim treba ukorevati sebe, kako je gore rečeno; jer Lestvičnik ovako izobražava misli demona sujete i gordosti: ,Ako sam sebe češće budeš ukorevao pred Gospodom, nas ćeš ukloniti kao paučinu.“
Gordošću, uostalom, Sveti Isak ne naziva to, kada gorda misao samo proleti kroz um, ne robeći ga i ne zadržavajući se u njemu; jer za jednu nevoljnu pomisao Bog ne sudi i ne kažnjava. Ako čovek, kada mu se u duši pojavi gorda misao, odmah stane na put njenim strasnim pokretima, to onda nije ništa drugo, već pokušaj, za kaji Gospod ne kažnjava. Ali gordost je prvenstveno to kada čovek gorde pomisli prihvata kao da su one pristojne i dolične, a ne smatra ih za pogubne i bogoprotivne. A vrhunac gordosti je kada se ova strast ogleda i u rečima i u delima: to neće ostati neosuđeno. Tako i o sujeti i, uopšte, o svakoj strasti govore Oci.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *