NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU
 

 
DRUGI DEO
 
SEDMA POMISAO – SUJETA
 
Mnogo i budno treba motriti nad duhom sujete; jer se on veoma skriveno, sa istančanom prepredenošću, ubacuje u naše namere i trud – pregrađuje monahu put ka istinskom cilju i nastoji da iskrivi i izobliči naše delo, tako da ono bude ne radi Boga, već iz sujete i čovekougađanja. Zato treba da neprekidno strogo proveravamo sebe i svoje namere – spoljašnje i unutrašnje, pitajući se: činimo li to radi Boga i radi duševne koristi? Na svaki način treba da izbegavamo ljudske pohvale i, sećajući se reči Svetog Davida: Gospod rasipa kosti čovekougodnicima (Ps. 52, 6) da odbacujemo svaku laskavu pomisao koja nas nagovara da bilo čime ugađamo ljudima. Tako neka svom dušom utvrđujemo svoju misao, da sve što činimo bude po Bogu.
Ako neko, i pored sve svoje želje da tako postupa, ponekad biva pobeđen sujetnim pomislima protiv svoje volje, on neka onda ispoveda svoju pomisao u molitvi Gospodu, i neka je navodi na suprotnu stranu, smirujući i unižavajući sebe; i Srcevidac, pred kojim je otkrivena duša naša i svaki njen treptaj, oprostiće i neće nam ovo uračunati.
U borbi sa pomislom sujete treba ovako postupati: kada osetimo pobudu da se bilo čime pohvalimo, onda se setimo svojih suza, ako ih imamo, i onog našeg strašnog iščekivanja pred Bogom u molitvenom obraćanju. Ako nemamo ni toga, ni čega drugog, predstavimo sebi odlazak naš iz ovog sveta, i bestidno slavoljublje će tada nestati. Ukoliko se i dalje bude gnezdilo u nama, zaplašimo se, u krajnjem slučaju, toga stida koji prati pohvalu; jer „ko se preuznosi još ovde, pre budućeg veka, neće umaći poniženju“, kaže Sveti Jovan Lestvičnik.
A kada neko stane da nas hvali, i svojom pohvalom, u saradnji sa nevidljivim vragom i našim sopstvenim zaslepljenim srcem, poseje u nama misao da smo dostojni časti i unapređenja, i sposobni da zauzmemo visoke položaje – tog trenutka se setimo kolika i kakva sve pregrešenja počinismo, ili makar samo jedno od njih, najgnusnije, zamislimo u umu svome i recimo sebi: prosudi, – jesu li dostojni pohvale i časti koji tako postupaju?… Tada ćemo odjednom sagledati kako ne zaslužujemo nikakvu i ničiju pohvalu, i demonskih saveta će nestati, i neće nas više zbunjivati, rekao je Nikita Stitat. Ako nemaš velikih i teških grehova, onda pomisli na to koliko je široka, savršena i sveobuhvatna svaka zapovest Gospodnja, i videćeš da je sve tvoje podvižništvo – kaplja u poređenju s nepreglednim morem.
Ako se ovako uvek budemo trudili, svakako ćemo se sačuvati od sujete. A ako ne budemo trezveni, već stanemo da često pribegavamo sujetnim pomislima, onda će one, ukorenivši se, usaditi u nas samouverenost i gordost – početak i kraj svakog zla.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *