NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU

 

PREDANJE O DUHOVNOM ŽIVOTU
 

 
DRUGI DEO
 
PRVA POMISAO – UGAĐANJE STOMAKU
 
Ako te muči snažna i svagdašnja pomisao utađanja stomaku, predstavljajući ti razna ukusna i prijatna jela, i primorava te da nepotrebno uzimaš hranu i piće kad nije vreme i prekomerno, onda se, pre sveta, priseti reči Gospoda: Da ne otežaju srca vaša od prejedanja i pijanstva (Lk. 21, 34), pomoli mu se, i, prizivajući Ga na pomoć, razmisli o ovome što su rekli Oci: „Ova strast u monasima“, kažu oni, „koren je svakog zla, a najpre bluda“. I u samom početku prestup našeg praoca Adama proizašao je iz nje: jer on, okusivši od zabranjenog ploda, liši se raja i sve potomstvo svoje izloži smrti, kako je rečeno negde: ,Divan beše za oko n prijatan za ukus plod koji me usmrti“. Odonda, pa ove do danas, mnogi, pokorivši se stomaku, padoše i padaju dubokim padom, kako je poznato iz iskustva i Dela svetih. A i ti znaš da se najslađa i najukusnija hrana uskoro pretvara u smrad i gnoj, tako da ništa vredno od nje ne ostaje, kako kaže Veliki Varsanufije. Znajući to, ukori sebe što tako pohlepno želiš tu sladost i prijatnost za čula, koja se tako brzo preobraća u zlosmradije. Tako pobeđuj strast ugađanja stomaku, koristeći hranu i piće u potrebnoj meri i u odgovarajuće vreme.
 
Mera hrane
 
Dnevnu meru ili količinu hrane, kažu Oci, neka svako odredi sam sebi, ali, ukoliko oseti da je ona suvišna i da mu stvara tegobe, tada neka smanji; a kada primeti da je ta količina nedovoljna za održavanje tela, tada neka malo poboljša hranu; i na taj način, doznavši pouzdano – opitom, neka odredi sebi onu količinu hrane koja je potrebna za održavanje njegove telesne snage, koristeći je ne za uživanje, već za svrsishodnu namenu. Ako na takav način budeš postupao, uzimaj hranu hvaleći Boga, a sebe ne osuđuj kao nedostojnog i ove male utehe. Jedna određena mera ne može se svima odrediti, jer i tela su različita po građi i snazi, isto kao bakar, gvožđe, vosak. Uostalom, za početnika je najbolja mera da ostavi jelo dok još oseća želju za njim; ali, ako se i nasiti, neće sagrešiti; a ako se prejede, neka prekori sebe. Tako će sprečiti poraz od vraga i otvoriti sebi put ka pobedi nad njim.
 
Vreme hrane
 
Oci su zaveštali da se posti – da se hrana ne uzima do devetog časa, po našem računanju dnevnog vremena, – i do trećeg časa po podne. A ko želi da duže od ovoga ostane bez hrane, može to dobrovoljno da učini. U dane prolećne i jesenje ravnodnevice treba uzimati hranu, kako su Oci ustanovili, kada nastupi deveti čas i po našem računanju vremena treći čas posle podne. Ali, s obzirom da se u našim severnim zemljama leti i zimi, kako dani, tako i noći, znatno i produžavaju i skraćuju, onda mi treba da uzimamo hranu u zavisnosti od trajanja dužine dana.
U neposni dan može se poraniti, tj. pomeriti vreme predviđeno za obrok, i – po potrebi – uzeti malo hrane za večeru.
 
Raznovrsnost hrane
 
Po rečima Grigorija Sinaita: „Blagorazumni i razboriti mogu od svake hrane da uzimaju po malo, kao da ona nije ni ukusna ni slatka: kod njih nema probirljivosti i odbacivanja jednog jela na račun drugog, a kroz to, prinoseći Bogu blagodarnost za sve, čuvaju dušu svoju od nadmenosti“.
Na taj način, izbegavajući nadmenost, udaljićemo se od nemarnosti prema dobroj tvorevini blagoga Boga – Tvorca. Slabima, pak, u veri korisnije je da se uzdržavaju od nekih jela, posebno slatkih, tj. onih koja im se sviđaju; jer oni, kako kaže o tome Grigorije, nemaju uverenosti i ubeđenja u tome da će biti sačuvani od Boga i jedu bezopasno: njima Apostol kaže da jedu zelje (Rim. 14, 2). A kada nekome neko jelo škodi zbog bolesti ili telesne nemoći, onda neka takav ne primorava sebe da uzima takvu hranu, već onu koja mu je korisnija; jer Vasilije Veliki kaže: „Ne treba ratovati protiv tela hranom, koja treba da služi njegovom čuvanju.“
 
Različitost telesne građe
 
Ko ima zdravo i snažno telo, taj treba da ga iscrpljuje na razne načine, da bismo se izbavili od strasti, i da bi – blagodaću Hristovom – bilo pokorno duhu. A ko ima nemoćno i slabašno telo, taj neka ga okrepljuje po potrebi, da ne bi sasvim iznemoglo za rad. Podvižniku ne dolikuje suvišnost, već lišavanje i oskudnost, tako da telu pruža samo neophodnu količinu jela i pića, a u vreme iskušavanja tela od đavola najvažnije je uzdržavanje. Jer mnogi su, ne obuzdavši stomak, pali u nečasne strasti i ružan porok, o čemu je i govoriti sramno; a kada je stomak zauzdan blagorazumnim uzdržanjem, onda ulazi u dušu sabor ovih dobrodetelji. „Ako“, kaže Vasilije Veliki, „obuzdaš stomak, ući ćeš u raj; ako ga ne obuzdaš, postaćeš plen smrti – večno.“
Ako neko iz razloga napornog putovanja ili kakvog teškog posla dozvoli telu izvesnu popustljivost i da mu nešto bolje, povrh uobičajene mere, bilo u jelu, piću ili snu, – to je bezazleno i ne zaslužuje osudu, jer je on tako postupio s razlogom i u dobroj nameri.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *