Питање:
Драги оци, да ли треба прећутати истину, како би се неко поштедео бола, разочараности….секирација.., јер му то не би сигурно помогло ни у чему, само би га повредило? Размишљам пуно о томе, ако се покајем, и не поновим грех, да ли је потребно да особи признам, шта је урађено, или да је сачувам бола, живим са тим, и никада више то не поновим? Ако јој то буде речено, сигурно је да ће бити разочарења, бола, муке, туге и неће бити места за поправку? ? С Богом
Н.Н
Одговор:
Радујсја, православна душо! Видим по Вашем писму да је немир греха ушао у Ваше срце, те ту ствара недоумицу и несигурност. То је природно дејство греха, али не само код човека који је починио грех, него и код других, јер грех не утиче само на онога који га је починио, него и на све остале људе, на целокупно створење. Бог нам је, у Својој премудрости, дао савест, тај мали гласић који говори у нама, и као кормило, покушава да нас води правим путем, путем спасења. Чим додђемо до искушења, проговори тај гласић (ако га нисмо претходно угасили непослушношћу) да нас упозорава и чува од греха. Ако пак паднемо у грех, онда, као што нам кажу Св. Оци, одмах треба поново устати, покајати се, и наставити правим путем. А то што Ви кажете је тачно: понекад треба прећутати истину, али човек, ако то ради, мора бити веома опрезан, јер је лако прећи од “прећутања истине” у лаж, а као што нам Христос каже, ђаво је лажа и отац лажи. Добро је прећутати истину ако ћете тиме поштедети некога непотребног бола или увреде, али не да би само себи олакшавли неку непријатну ситуацију. Добро сте рекли да треба да се покајете и да не понављате тај грех, али то је само први корак. Обавезно морате приступити Светој Тајни Исповести, да би очистили и излечили душу и срце од последице и мрље тог граха; ако ли не, онда ће корен тога греха остати у Вама, стварати немир, и временом, вратити Вас у исти грех. Наша Света Црква је заиста и лечилиште и чистилиште, те нема ни разлога ни оправдања да останемо болесни и прљави. Нека Вас Света Тајна Исповести излечи и очисти, и одмах ћете осетити како се мир, вера и љубав враћају у Ваше срце, дајући Вам храброст и снагу да останете на правом путу. Нека Вам буде на здравље и спасење! о. Раде
