Питање:
Помаже Бог оче! Често виђам Православне Крстове, најчешће Руске, какав је носио Св.Серафим Саровски на којима је доња пречка на Крсту стављена укосо.Занима ме симболика, пошто на неким Крстовима та пречка стоји хоризонтално, а на некима косо.
Хвала.
Валентин
Одговор:
Драги брате Валентине, Распињање на крст била је тајтежаи најсвирепија смртна казна у Старом веку, специјално код Римљана. На ову казну осууђивани су окорели злочинци, државни непријатељи и бунтовници. Христос је осуђен на ову казну зато што су непријатељи Његови успели да Га пред Пилатом прикажу као бунтовника и непријатеља римског императора.
По изрицању пресуде осуђеника су тукли бичевима, а затим је морао сам да носи оруђе свога мучења и смрти на место где ће казна бити извршена. То место је, обично, било поред пута, где су пролазници могли да их виде, да им се ругају и да их пљују, а и да буду застрашени тим грозним призором. Изнад распетог, на горњем делу вертикалне греде крста, стављана је таблица са исписаном кривицом осуђеника. То је она горња, кратка пречага крста, на којој је код Христа писало ИНЦЈ (Исус Назарећанин, цар јудејски) .
Осуђеник је гвозденим клиновима, у лежећем положају, прикиван на кракове крста, кроз тетиве на рукама и ногама, а затим је крст, заједно са телом, подизан и својим доњим и дужим делом укопаван у земљу. Да би мучење трајало што дуже, испод или између ногу је стављан један клин или попречна гредица, тако звана седиља, на коју се ослањало тело, тако да није свом тежином висило на рукама. Није био редак случај да усуђеници у овим страховитим мукама остају да висе на крсту и по три дана, пре но што би издахнули. Ако би хтели да прекрате муке осуђеника, да раније умре, пребијали су му гвозденим шипкама цеванице. Тело више није могло да се ослања на ноге, већ би свом тежином висило на рукама, плућа би се подизала и смрт је наступала услед гушења. Та доња пречага или седиља најчешће се на иконама или фрескама Распећа слика у сасвим доњем делу крста, као подножје, где се ноге ослањају. Зато се при изображавању Часног крста слика и та доња пречага, која је истих димензија као и горња, са натписом кривице. Код Руса се та доња пречага слика укосо, баш због тога што треба да представља седиљу, пречагу која је била између ногу осуђеника, да се на њу ослони седећи.
“Крсту Твоме клањамо се Владико и свето васкрсење Твоје славимо! ”
Поздравља те у братској љубави Твој о. Душан
