Празнина у души

Питање:
Помаже Бог. Читам редовно Ваше одговоре и унапред се извињавам због дужине писма. Прије десетак година упознао сам дјевојку из иностранства која је тада била слободних сватања, као и ја. Одржавали смо повремене контакте телефоном и ријетко се виђали, а некад се и то губило па се нисмо чули и по 2 године. Имао сам у међувремену три дуге везе које су пропале највише захваљујући мом необузданом животу и запостављању тих особа. Мој се живот сводио на страшне гријехове. Стално пијанчење по кафанама, повремено кориштење лаких дрога, блудничење на све начине, мијењање жена, неумјереност у свему, оговарање, лагање, шкртост, итд… У цркву сам ишао врло ријетко, можда једном годишње, више ради реда. И она је имала своје везе, гријехе и проблеме који су је пратили, и по њеним ријечима промјенила се када јој је здрвље нарушено и тада јој је вјера у Драгог Бога помогла да све преброди. Прије отприлике годину и 3 мјесеца она ми се јавила и тада смо постали нераздвојни. Кренуло је сјајно. Тренуци проведени с њом су били нешто најбоље што се догодило у мом животу. А и она је више пута прешла 600 километара да би два дана били скупа. Трајало је нека 3-4 мјесеца, али ја у том моменту нисам био у стању разабрати шта се дешава. Кроз вријеме проведено с њом и разговоре и ја сам почео увиђати да мој живот не иде добрим током. Имам 35 година, живим с родитељима, немам сталну дјевојку, бахато се понашам према људима, итд… Још увијек сам се повремено враћао старом начину живота, али ријеђе јер ми је све више недостајала. Када сам довео нашу везу у питање, ријешио сам да прекинем са таквим начином живота. Она ме је ипак оставила и ја сам у страшном болу патио данима и преклињао је да се помиримо. Мислим да сам се тада први пут искрено помолио Драгом Богу и осјетио да се мијењам. Молио сам се за нас и све више времена проводио на овом дијелу сајта читајући туђе проблеме и недоумице. Схватио сам колико сам грешан и кренуо редовно недељом у цркву. Исповједио сам гријехе којих сам могао да се сјетим, покајао се, причестио. Од тада сам постио Васкршњи и Божићни пост и сриједу и петак колико су ми прилике дозвољавале, исповједао се, молио се редовно ујутру и навече… Схватио сам важност вјере и након неког времена успио сам се помирити с мени најбитнијом особом у животу. Све је било у реду 10-так дана и онда ме је поново оставила јер јој је неко рекао да ја и даље живим као и прије. Покушавао сам јој објаснити да то није истина, нити могуће јер нисам ни излазио из куће данима, али она је хистерисала и викала да се вратим онима с којима сам био. Све ме је то јако погодило јер се десило баш у моменту када сам се најискреније трудио да живим како треба. Пуно ми је ствари у животу кренуло боље са спознајом вјере и захваљујем Богу на томе. Успио сам се опет помирити с њом али је опет кратко трајало и сад неће да чује за мене. Мјесецима се молим сваки дан и редовно се молим и за њу. Сваки, али баш сваки дан ме нешто подсјећа на њу и не постоји дан да не мислим на све шта се десило у задњих годину дана. Покушао сам поново ступити у контакт с њом, али без успјеха. Све ми је теже живјети овако и осјећам да су искушења све већа да се вратим старом начину живота. Заиста не желим да се то деси али је бол који осјећам огроман и та особа ми јако недостаје. У неким моментима ми се деси да изгубим вјеру и нека ми Бог опрости на томе. Сада сам помало почео опет да пијем и кад се то деси преузму ме блудне мисли и учиним ствари због којих се ујутру кајем и знам да нисам требао. Покушао сам се приближити и другим женама неби ли је заборавио, али урадио сам још гору ствар јер не осјећам ништа према тој другој, а она жели да будемо скупа. Не могу заборавити особу с којом сам осјетио искрену љубав и која ми је показала да треба живјети у Христу и нашој Православној вјери. А с друге стране плашим се да ћу у моментима туге пасти у искушење из којега се нећу моћи извући. Имам ли право да се надам да ћемо бити скупа, јер ипак имам 35 година а нисам се оженио и само њу видим као своју изабраницу а оне не жели да чује за мене. Дајте ми савјет како даље да живим с том празнином у души и како да не застраним поново. Унапријед захвалан и свако добро од Господа желим Вам.
Н.Н


Одговор:
Драги брате, Осим што нас одваја од Бога и скрнави, грех нас раслабљује, чини преосетљивим и онеспособљава нас за добре и праве ствари. А праве и добре ствари једино доносе радост у нашем животу, док нам грех пружа тренутно уживање, након кога дуго остаје укус горчине… Зато, захвали Богу што ти је показао прави пут и дао ти снаге да видиш да се можеш уздржати.
Девојка у коју си се заљубио вероватно има својих сопствених, сличних проблема, и можда није спремна да прихвати оно што јој ти нудиш. Мораш поштовати њен избор и мораш јој дати довољно простора да сама слободно одлучи хоће ли поћи са тобом или не? Да ли можеш да разумеш да и нас Господ толико воли да је постао као један од нас и да се жртвовао на Крсту ради нас. „Јер Бог тако заволе свет да је и Сина Својега Јединороднога дао, да свак који Га верује не погине, него да има живот вечни.“ (Јн.3, 16) . И поред толике љубави према човеку, љубави која иде до смрти, Бог ипак оставља нама слободу да изаберемо хоћемо ли са Њиме или не? Он никада не врши притисак на нас, али нам увек помаже, уколико ми учинимо један корак према Њему, Он учини 100 према нама. Али Он неће учинити тих 100 корака уколико најпре ми, својом слободном вољом, не учинимо тај један. У супротном би то било насилно, наметљиво, без истинске и праве љубави…
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *