ПРАВОСЛАВНО ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ

 

ПРАВОСЛАВНО ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ
 

 
БРИГА О ЧИСТОТИ ДУШЕ
 
Изнад свега што се чува, чувај срце своје.
Прич. 4, 23.
 
Апостол Јован описује у Откривењу будућу престоницу Царства Исуса Христа – Нови Јерусалим, у који ће бити донета слава и част народа (Откр. 21, 26). Али о том Новом Царству Господ нам каже да „неће ући у њега ништа нечисто“ (Откр. 21, 27).
Треба знати да не прља човека само нечистота тела, већ и мисли.
Како пише преподобни Макарије Велики, постоји телесни блуд, а постоји и блуд душе, када ова ступа у општење са сатаном.
И колико је страшна нечистота мисли може да се закључи из следеће приче, коју деца што већ одрастају треба да знају.
У једном манастиру уз игуманију је живела њена сестричина – веома млада девојка, лепа и беспрекорног понашања. И све сестре из манастира су се радовале због њеног анђеоског кротког живота и праве монашке скромности. Али одједном девојка изненада умре. Игуманија је веома волела своју сестричину и хтела је да сазна какву је славу Небеског Царства достигла њена сестричина, која је умрла у девичанској чистоти.
Игуманија је почела са строгим постом и молитвама за испуњење своје жеље. Господ је испунио њену молбу, и једном за време ноћне молитве она је сазнала судбину своје сестричине.
Али је није угледала у светлој радости раја, већ у пламену ада. „Ти ли си то? – ужаснуто је викнула игуманија. – За шта си доспела овамо? А ја сам се надала да ћу те видети међу анђеоским ликовима и међу непорочним Христовим јагањцима“.
„Зато што, – одговорила је осуђена, – при непорочности мог тела нисам умела да сачувам у чистоти своју душу и мисли свога срца. Гајила сам симпатију према једном младићу и наслађивала сам се у својим мислима нечистим маштањима. Иако сам сматрала то за грех, ипак сам се стидела да то испричам на исповести духовнику. И после моје смрти Анђели Божији су се згадили нада мном и оставили ме у демонским рукама“.
„Очисти ме и од тајних (сагрешења)“, пева псалмопевац (Пс. 19,12).
Још раније смо указали на опасности које прете целомудрености деце и младих од књига (часописа, филмова, серија…) са нечистим ликовима и причама, неприличне илустрације и слике. Све то не треба да буде доступно деци.
Не мања опасност прети од другова и другарица са нечистим укусима и разговорима, склоних препричавању прљавих вицева и прича. Родитељи треба да чине све да деца немају додира с таквим друштвом.
Пре или касније деца ће морати да сазнају о природним законима размножавања. Међутим, не треба журити, боље им је испричати о томе тек тада кад поодрасту и сами почну да постављају питања. Блажени Јероним овако пише једној мајци: „Немој да мислиш да је младости корисно да рано сазна неке ствари које ће касније доћи саме по себи“.
Објашњавање ових питања мора да буде опрезно, постепено и да га дечацима дају очеви, а девојчицама мајке. Уједно не треба допуштати да та објашњења деца добијају са стране или од вршњака – у прљавом, неморалном облику.
Поодрасле дечаке (од 1113 година) треба упозорити да треба опрезно да се односе према одређеним деловима свога тела (тј. према својим детородним удовима). Треба им рећи да их неопрезност (у овом погледу) може довести до страшног греха, толико страшног да је у време Старог Завета Господ усмртио Онана због тога што је овај чинио тај грех (тј. рукоблудије). То место из Библије (1. Мојс. 38, 810) се може прочитати одраслим дечацима, и оно ће, као реч самог Светог Писма, оставити јак утисак на њих за цео живот.
Када деца пређу у старији узраст, родитељи треба да их упознају са црквеним правилима у вези са оним данима и условима када се не треба причешћивати, пити света водица, јести освећени хлеб и храна, целивати крст и иконе[1] (3. Мојс. 15,16-17,19).
Чувајући целомудреност деце не треба им дозвољавати да леже дуго у кревету после буђења, нити треба да имају претерано меке и топле постеље.
Деци, уосталом, као и одраслима није корисно исувише обилно јести увече; треба више да једу дању. Храна младића не треба да буде сувише богата беланчевинама (риба, млечни производи), а коришћење меса треба да буде умерено. За родитеље који претерано хране своју одраслу децу месом може се рећи да су непријатељи своје деце и да их сами гурају у нецеломудрени живот. За младиће је нарочито корисна биљна исхрана са стално присутним у њој свежим воћем и поврћем.
Треба знати библијску причу о пророку Данилу и три јеврејска младића који су у дворцу Навуходоносора хтели да једу само вариво и пију само воду (Дан. 1, 817).
А кад су их огледали „лица им дођоше лепша и меснатија него у свих младића који јеђаху царско јело“. Вариво и вода за младиће је, дакле, била најкориснија храна, која је сачувала њихову целомудрену свежину и телесну снагу.
Исто тако корисно је таква храна утицала и на бављење науком и на дух младића. О томе се каже у Библији: „И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разуме сваку утвару и сне“ (Дан. 1,17).
Да се у младићима не би подстицала полна жеља, родитељи треба да се побрину о томе да у животу не буде, по могућству, тешњег додира измећу одраслих девојака и младића. Тако им не треба давати заједничку спаваћу собу, а у једном стану не треба да живе девојке и момци (осим ако нису рођаци по крви).
Исто тако, ако је могуће, девојчице и дечаци треба да уче одвојено. И такав систем могуће поделе полова треба спроводити у свему, следећи у томе традицију старе руске породице засноване на Православљу и на утврђеном многовековном искуству.
Што у већој чистоти мисли успеју да сачувају родитељи своју децу, то ће они бити ближе Царству Божијем. А што су деца ближа Царству Божијем, то ће оно – како смо то већ рекли – бити ближе и родитељима. И ако би потражили на земљи срећне родитеље, онда то не би били родитељи чувених људи – научника, песника, музичара, проналазача, друштвених руководилаца и сл. Јер „што је у људи високо, гадост је пред Богом“, каже Господ (Лк. 16,15). То ће увек бити они родитељи који су одгајили чврсте молитвенике за себе пред престолом Божијим, родитељи угодника Божијих – Преподобних, Исповедника, Мученика и Светитеља. Није се узалуд сматрало у првим вековима Хришћанства за срећу ако у породици или мећу блиским рођацима постоји Мученик.
За родитеље преподобног Серафима Саровског – Исидора и Агафју – молио се и моли не само Преподобни, већ и сви који поштују Преподобног, јер је он све молио да се моле за његове родитеље.
Пример молитве за своје родитеље даје такође већ помињана игуманија Арсенија. Дирљив је њен однос према оцу за кога ју је везивала велика љубав. У својим записима мати Арсенија пише (не наводи се дословно): „Оче, сећала сам те се увек и молила се за тебе када сам целивала Јеванђеље и икону Богородице. Сваки дан – ујутру, увече и дању сам се молила за тебе Господу…“ Праведница је много помогла свом оцу својим молитвама: он је умро као прави Хришћанин са свим знацима спасења душе.
Такође су срећни родитељи чија су деца узета са земље у девичанству и непорочности срца.
Преподобни Серафим је говорио: „Велик је пред Богом подвиг девства“. Зато мудри родитељи треба да се радују ако њихова деца крену путем девственог посвећења себе Христу. По речима апостола Павла, ко је „одлучио у срцу своме, да задржи своју девојку, добро чини. Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини“ (1. Кор. 7, 3738).
Тако је, на пример, васпитавала светог Григорија Богослова његова мајка Нона. Њено старање је било још више утврђено, уз помоћ Божију, у чудесном сну њеног сина. Он је видео две дивне девојке у дугачким белим хаљинама. На његово питање „Како се зову?“ одговориле су да се зову Чистота и Целомудреност и да су оне пратиље Исуса Христа и пријатељице оних који желе да се потпуно посвете побожном животу. Сан је начинио такав утисак на младића да је он одлучио да крене путем безбрачности.
И благо оним родитељима чија ће се деца трудити да буду мећу оних 144 000 девственика обучених у белу одећу, „који имаху Име Оца Његовог написано на челима својим“, који „певаху песму нову пред престолом“ Бога, коју нико осим њих није могао да научи, и који иду за Јагњетом „куда год пође“ (Откр. 14,14).
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Код девојака, то су дани месечног циклуса (менструације), а код младића, ако су имали истечење (полуцију) у сну или на јави.
Кључне речи:

Један коментар

  1. Maja scepanovic

    Slava ti Boze I vodi mene I mog muza Branka u vaspitanju nase dece.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *