NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » PRAVOSLAVNA ŽENA U SAVREMENOM SVETU

PRAVOSLAVNA ŽENA U SAVREMENOM SVETU

 
>
 
PODELA OBAVEZA U PORODICI I NJENO JEDINSTVO
Iz knjige N. E. Lestova „Put k savršenoj radosti“
 
Gospod je ugradio u organizam muškarca i žene, kako fizičke, tako i duševne osobenosti, tako da oni jedno drugo dopunjuju. Ako je za muškarca uglavnom svojstvena muževnost, fizička snaga i izdržljivost, zatim obdarenost kako intelektualna, tako i za razne veštine, ženama u većem stepenu odgovara snaga ljubavi, predusretljivost srca, nežnost u osećanjima itd. Kao posledica ovoga proističe i idealna podela niza porodičnih obaveza. Materijalno izdržavanje porodice pada na muža, a domaći poslovi i briga o deci- prvenstveno na ženu.* (Domaće, porodično vaspitanje nalazi se u rukama majke. Takvo vaspitanje, koje se dobija od žene, može se nazvati ženstvenim. Moguć je negativan uticaj takvog vaspitanja u slučaju da je ono isključivo, i u porodici ono biva uravnoteženo uticajem muškarca.) Vaspitavanje dece, prirodno, obavezuje oba roditelja. Po zakonu koji je Bog ustanovio za ljude muž je hranilac porodice i zato ne može da sve svoje vreme provodi u porodici. Ali zato majka mora da pripada porodici i deci. Njihovo vaspitanje i briga o porodici predstavlja njen dug pred Bogom , državom, društvom i mužem. Udaljavanje majke od porodice zbog zarađivanja je najveća nesreća za decu, to je i porodična nesreća, narušavanje celine i jedinstva porodice. Najčešće je to dokaz nedovoljne ljubavi prema deci, znak duhovne bolesti majke i njenog maloverja. Zarađivanje i udaljavanje od dece zbog toga može da bude opravdano samo kod udovica. Ali i ovde pri tvrdoj veri i snažnoj molitvi Gospodu i Bogorodici, mogu se izbeći nedaće i naći način da se prehrani bez napuštanja dece. Bog je Bog milosti, koji će „siromaha i udovicu primiti“. I svemogući Gospod nalazi hranu za udovice, ne odvajajući ih od dece. Možda će biti potrebno da se suoči sa nedaćom i nuždom, ali su one neuporedive u odnosu na nesreću odvajanja dece od matere. U Istoriji Crkve postoje mnogobrojni primeri pobožnik udovica. Poznata je starozavetna priča o čudesnom prehranjivanju udovice u Sareptu Sidonskom. Ova udovica je bila pobožnija od svih izrailjskih udovica i zbog ovoga nije oskudevala u vreme velike gladi, kao što sam Gospod svedoči o ovome (3 . Car. 17,10; Lk. 4, 25-26): Duboki poznavalac života car i prorok David ovako govori: „Bijah mlad i ostarjeh, i ne vidjeh pravednika ostavljena, ni dece njegove da prose hljeba.“ (Ps. 36, 25). A ono što je imalo mesta u Starom Zavetu, tim pre se ostvarilo u Novom, kada se blagodat neizmerno umnožila. Zato niko ne može da odvoji decu od majke, koja je s verom predala sebe u ruke Promisla Božijeg i koja pre svega traži Carstvo Božije. Takva porodica predstavljaće domaću crkvu, kao što je to bilo u prvim vekovima hrišćanstva. U takvoj porodici, povezanoj ljubavlju u jednu celinu, vladaće drugačiji odnosi u poređenju s ogrehovljenim svetom, i neće biti generacijskog jaza – između „starih“ i „mladih“. Porodica predstavlja utvrđenje, na koje „neprijatelj roda ljudskoga“ neumorno napada.Podela porodice je užasna stvar. O tome Spasitelj govori: „Ako se dom sam po sebi razdijeli, taj dom ne može opstati“ (Mk. 3, 25). Glavni uslov opstanka celine porodice i čvrstine duhovnik osnova predanih deci, predstavlja uzajamna povezanost, ljubav među članovima porodice. Čuvajmo jedinstvo porodice u ljubavi, pamtimo i u porodici najpre ispunjavajmo zapovest koja je prva po značenju, a poslednja po vremenu kada je Gospod izrekao: „Da ljubite jedni druge, kao što ja vas ljubih“ (Jn. 13, 34). Hrišćanska porodica, otac, mati, deca, su obraz Svete Trojice na zemlji. I kao što je Sv. Trojica, jedna celina, tako je i prava hrišćanska porodica jedna celina povezana ljubavlju. U tome je i zalog njene beskonačne radosti u večnosti. I neka supružnicima nepokolebljivo jedinstvo porodice bude glavni svetionik kroz život. Dostizanje jedinstva porodice je slično dostizanju tajne Svete Trojice – dostizanju antinomije Njene „nespojivosti i nerazdeljivosti“. Onaj ko zaista voli, ne živi sobom i za sebe, već životom onoga i za onoga koga voli: njegove misli i osećanja posvećeni su samo životu voljenih. Njegova duša je neodvojiva od onih koje voli i ne mogu je odvojiti ni udaljenost mesta, ni proticanje vremena. Ljubav je jača od smrti, i ništa ne može da savlada i pobedi ljubav. U porodici istinski hrišćanskoj, koja živi ljubavlju, otac ne živi svoj život, nego životom žene i dece, a žena životom muža i dece, a deca dušom neodvojivom od voljenih roditelja. Ljubav briše granice individualizma i delove sjedinjuje u jednu nerazdeljivu celinu.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Petrović Dijana

    Tesko je biti supruga i majka danas u svetu licemerja i perfidnosti. Kako se boriti za brak kada niko u to u više ne veruje? Sve je obmana

  2. Tako divno napisano i tako poučno!
    Dijana, za početak verujte vi!
    A sve je moguće onom koji veruje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *