NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » PRAVOSLAVNA ŽENA U SAVREMENOM SVETU

PRAVOSLAVNA ŽENA U SAVREMENOM SVETU

 
>
 
POLOŽAJ ŽENE
 
Zaustavimo sada našu pažnju na položaj žene za koji je ona stvorena, i u kome prema tome lakše može da ispuni svoju ulogu. Bog je rekao: nije dobro čoveku da bude sam, načiniću mu pomoćnika prema njemu. Ako u sadašnje vreme Sam Bog neposredno ne privodi ženu k mužu, on preko Svojih služitelja izriče reči blagoslova, dajući njihovoj vezi tajanstveni karakter, kao primer saveza Hrista sa Crkvom. Ovim osveštanjem njihove uzajamne obaveze postaju sveštene obaveze, tako da ako ih prekrši jedno lice, ovo ne daje pravo i drugom da ih krši. Zato bez obzira da li muž izvršava svoje obaveze ili ne, žena mora da ih ispunjava, pamteći da račun neće ispostavljati mužu, već Gospodu. Pa u čemu se sastoje njene obaveze?
Položaj žene je položaj bića koje voli i koje je predano. Takav položaj odredio je sam Bog (Ef. 5, 22-24, 33; 1. Petr. 3, 16). Ako je takav položaj žene dat Božanstvenim zakonom, onda je njena sreća moguća smo pri ispunjavanju ovoga zakona. Kršenje poretka koji je Bog ustanovio ne može proći ne kažnjeno. Zato središte svih ženinih stremljenja postaje muž. Svoje ime ona je zamenila njegovim i zajedno s ovim njegovu slavu priznala za svoju. Ali istovremeno ovo korišćenje slavom drugoga ne oslobađa je od obaveza. Ona sama treba da služi kao slava, kao venac svome mužu (Priče 12,4).
Svojom razboritošću, svojom nežnošću, brigom za domaćinstvo, staranjem o deci ona treba da od svoga doma načini svetilište reda, mira, sreće, gde bi muž posle svojih aktivnosti van kuće mogao da nađe za sebe spokoj i razonodu, i toliko dobra da mu ni na pamet ne bi padalo da na drugom mestu traži odmor od napora, i obnavljanje snaga zamorene duše, gde bi nalazio dobar savet, koji bi bio uz njega i u društvenom životu, i neprimetno dovodio u meru njegove strasti i zanimanja, usmeravao ga prema svemu što je dobro i sveto. Osim toga, služeći privremenoj sreći muža, žena mora da posluži i njegovom večnom spasenju, u tom slučaju ona će biti istinski njegova pomoćnica.
„Jer šta znaš, ženo, možda ćeš spasti muža?“… (1. Kor. 7,16).
A kako ona može da ispuni ovu svoju ulogu? Njen položaj u ovom slučaju pomaže joj, i ona ćuteći može da proizvede spasonosnu promenu, koju ne bi mogla da postigne nikakvim urazumljivanjem. Pretpostavimo da se njen muž koleba između vere i neverja i da rasejano gleda na delo svoga spasenja, pod uticajem društvenog života kojim je zauzet, i da se izlaže sablaznima i sumnjama, i evo vidi pored sebe čoveka koji živi po veri; on poznaje tog čoveka, siguran je u njegova osećanja i nesvesno, neprimetno za sebe, počinje da prati primer pobožnosti, koji je pred njegovim očima. Žena slavi – ona vrši spasenje svoga muža. Ona ne propoveda o Spasitelju, ona ga ovaploćuje u svom životu. Ona ne uči svoga muža Jevanđeoskim istinama, ali svojim delima, svojim rečima, načinom celog svog života ugrađuje u njega ove istine. Ne objašnjavajući istinu, ona muža tera da je oseti. Ovakvu ženinu delatnost nismo mi izmislili. Apostol Petar jasno je propisuje i stavlja je u tesnu vezu sa zavisnošću žene od muža: Žene budite pokorne svojim muževima. A zbog čega? Da ako neki ne vjeruju riječi, onda ponašanjem žena i bez riječi budu pridobijeni, kada vide čedno ponašanje sa strahom. (1.Petr.3,1-2). Tu je zapravo veličina žene iako je potčinjenost ta koja je vidljiva! Trebalo bi da muž bude krajnje zaslepljen i surov da se ne zainteresuje prizorom žive i istinske pobožnosti, koja se projavljuje u životu njegove žene, i čiji su plodovi prijatni, toliko da on nesvesno sebi postavlja pitanje ko više dobija – on u sadašnjem životu, ili ona za budući, večni život? Koliko je tek blaženstvo za ženu kada ona u srcu muža pročita reči Božije: nije dobro čoveku da bude sam! I koliko je teško za nju, ako je samo u stanju da pročita u srcu muža druge reči: dobro je da čovek bude sam!
U opisu ženskih vrlina, koji je napisao Solomon, izloženo je ukratko sve, što je rečeno, i što uopšte može biti rečeno o tome. Ako opšti ton i neke posebne crte u ovom opisu izgledaju nesaglasni s predstavom o hrišćanskoj ženi, koja se nalazi u Jevanđelju, ne zaboravljajte, da on pripada Starom Zavetu, gde očigledno služi kao predvorje u duhovnost. Evo tog opisa: „Ko će naći vrsnu ženu? Jer vrijedi više nego biser. Oslanja se na nju srce muža njezina, i dobitka neće nedostajati. Čini mu dobro, a ne zlo, svega vijeka svojega… Misli o njivi, i uzme je, od rada ruku svojih sadi vinograd. Vidi kako joj je dobra radnja, ne gasi joj se noću žižak. Ustaje dok je još noć, daje hranu čeljadi svojoj. Ruku svoju otvara siromahu, i pruža ruke ubogome. Ne boji se snijega za svoju čeljad, jer sva čeljad njezina ima po dvoje haljine. Pokrivače sama sebi gradi. Odijelo joj je krepost i ljepota, i osmijeva se na vrijeme koje ide. Usta svoja otvara mudro i na jeziku joj je nauka blaga. Pazi na vladanje čeljadi svoje, i hljeba u lijenosti ne jede. Sinovi njezini podižu se i blagosiljaju je; muž njezin takođe hvali je; Mnoge su žene bile vrsne, ali ti ih nadvisuješ sve. Ljupkost je prijevarna i ljepota tašta; žena koja se boji Gospoda, ona zaslužuje pohvalu. Podajte joj od ploda ruku njezinijeh, i neka je hvale na vratima djela njezina.“ (Priče 31, 10-31). A eto umesto ove žene, pune ljubavi, smirenja i pobožnosti, stoji druga žena – bez želje da bude od koristi mužu, koja umesto da bude slava muža u bračnoj vezi, samo traži sredstva kako da sebe proslavi i da čak zatamni muža; žena – bez ljubavi, koja u ruke najamnika daje glavni interes svog sopstvenog doma i samu brigu o deci, koja mužu svom daje povod da traži zabavu van kuće, koja mu s gorčinom protivreči, s zajedljivošću otkriva njegove greške, umišljene kao i stvarne; razdražljiva i neprijatna u kući, mila, predusretljiva i čim se nađe za pragom doma svog; žena – bez pobožnosti koja je spremna da kaže o svom mužu, kao Kain o Avelju: „Zar sam ja čuvar njegov“, koja se njegovim poverenjem koristi samo da bi ga udaljila od Gospoda, slično Joramovoj supruzi, čiji je pogibeljni uticaj Sveti Duh izrazio rečima: „I hođaše putem careva Izrailjevijeh, kao što činjaše dom Akovov, jer se oženi kćeriju Akovovom“ (2. Par. 21,6). Može li takva žena stati visoko uz sve svoje blistave vrednosti? Ne, ona je samo u stanju da natera svoga muža da tajno oplakuje onaj dan kada je bio toliko zaslepljen da prosi njenu ruku.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Petrović Dijana

    Tesko je biti supruga i majka danas u svetu licemerja i perfidnosti. Kako se boriti za brak kada niko u to u više ne veruje? Sve je obmana

  2. Tako divno napisano i tako poučno!
    Dijana, za početak verujte vi!
    A sve je moguće onom koji veruje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *