NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Sveštenik PAVLE Gumerov
PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Glava IV
O ŠTETNOSTI NEKIH IZVORA INFORMACII
 
Loše misli, grešne želje i namere nisu krvna svojina naše duše. One dolaze spola i kao što mogu biti prihvaćene i odnegovane, tako mogu biti i odbačene i proterane. Zbog toga nam je i data slobodna volja.
Odakle dolaze grešne pomisli? Sa jednog izvora. Bog nije stvorio zlo, i prvi, ko je počeo da tvori zlo, bio je satana. Onajkoji tvori grijeh od đavola je,jer đavo griješi od početka (l Jn. 3, 8). I mi se, primajući krštenje, „odričemo od satane i svih dela njegovih“. To jest od dela greha. Zato su oni ljudi koji seju greh i prave iskušenja, naravno, vođeni đavolom.
Loše, grešne pomisli se gotovo uvek rađaju od vizuelnih, slušnih i raznih drugih čulnih izvora i utisaka. Naravno, postoje i pomisli koje seje direktno satana, međutim, iako se nama katkad čini, one nisu brojne. Kakvi su ti spoljašnji nadražitelji niskih nagona? Na prvom mestu, bez sumnje, nalaze se savremeni izvori masovnih medija: televizija, žuta i magazinska štampa, radio i brojni internet-sajtovi. Kod nas su gotovo svi masovni mediji privatni, što znači komercijalni, i njihov prihod i uspeh zavise samo od jednog – od rejtinga, Sve je vrlo jednostavno: što u datom trenutku bude veća gledanost i slušanost određenog kanala, agencije za oglašavanjeće više novcaulagatiu njega. Isto je i sa novinama: kako bi primorali što više ljudi da čitaju određeni materijal, podgrejavaju interesovanje za njega. Da bi to postigli neophodno je pružati stalnu razonodu i poigravati se sa najnižim strastima i porocima, prikazujući nešto što je poluzabranjeno (kao što je poznato, zabranjeno voće je slađe). Međutim, to je samo jedan aspekt tog problema, jer osim komercijalne strane, postoji znatno važnija strana tog pitanja: mi se prepuštamo žestokoj navali greha, a ogromna sredstva se troše na to, kako bi se naš narod pocepao moralno i duhovno.
Osim masovnih medija izvor grešnih pomisli mogu da budu knjige, filmovi, razgovori, susreti itd.
Na koji način je moguće sačuvati svoju dušu i razum u čistoti, ako živimo u svetu gde nam informacija, vizuelni i zvučni efekti prožimaju čitavu svakodnevicu? Naravno da je teško, ali je neophodno. U asketici se to naziva čuvanje vida, sluha i uma.
Počnimo od toga da 90% informacija koje savremeni čovek svakodnevno prima, njemu ne samo da ne treba već mu i škodi. Da ne govorimo o tome koliko su sve te informacije nikakvog kvaliteta. Sećate se kako je govorio profesor Preobraženski u Bulgakovljevom romanu „Pseće srce“: „Ne čitajte pre jela sovjetske novine. Možete oštetiti probavu“. Mišljenja sam, da savremenu štampu ne treba čitati ni posle jela.
Ogromna većina naših savremenika se zbog ljubavi prema masovnim medijima sasvim odvikla od samostalnog mišljenja i analiziranja. Mada ni vremena za to nemaju, jer treba pročitati sve novine i magazine na koje su se pretplatili, pogledati poslednje novosti, dok si u zastoju u saobraćaju odslušati omiljenu radio-stanicu i da nakon svega ostane snage i za večernju seriju. Pri tom je čovek u čvrstoj ubeđenosti da su njegove misli – lično njegove. Zapravo, on ne shvata gde umesto njega govori Vladimir Pozner[1], gde Aleksandar Gordon[2], a gde zapravo Mihail Zadornov11. Sposobnost sopstvenog mišljenja skoro iščezava. Ako se i uoči još neko različite mišljenje među našim stanovništvom, to je samo zato što ljudi gledaju različite prenose pa se njihova gledišta ne poklapaju baš uvek. Kao što je govorio Kozma Prutkov: „Mnogi ljudi su slični kobasicama, jer nose u sebi ono čime ih napune[3]. Po tom principu radi naša četvrta moć, koja zaista predstavlja realnu moć, sposobnu da manipuliše razumom ljudi kako želi.
Kod nas često govore o lažiravьu izbornih rezultata, o nepravilnom prebrojavanju glasova i falsifikovanim glasačkim listićima. Međutim, sasvim je dovoljno da nekoliko nedelja pred izbore svakodnevno prikazuju na televiziji jedno te isto lice, i svi će jednoglasno glasati za njega. Bez obzira na kvalitete kandidata. Napoleon je govorio: „Nekoliko novina mogu da učine više nego čitava armija“. Šta bi tek rekao Bonaparta kad bi bio upoznat s televizijom! Međutim, naša tema ipaknisupolitičke tehnologije, nego borba sa strastima, zato se vratimo njoj.
Potpuno opravdano se može reći da televizija, žuta i bulevarska štampa, kao i mnogi internet-sajtovi rasplamsavaju u našoj duši svih osam strasti.
Hajde da uzmemo spisak strasti i da vidimo na koji način masovni mediji doprinose njihovom buđenju u čovekovoj duši.
Neumerenostu jelu i piću. Manifestacije te strasti su stomakougađanje, pijanstvo, narkomanija i ggušenje. Televizija i drugi mediji usmereni su na kult hedonizma i naslade. Podsetimo se samo reklama: „Ne dozvoli sebi da se osušiš!“ „Hrana je uživanje u ukusu!“. O javnoj i prikrivenoj reklami piva i drugih alkoholnihpića da i ne govorimo. Na razne načine pokušavaju da nam usade u glavu, da je bez alkohola život nezamisliv. Ako prikazuju film ili seriju o životu vojnika ili operativaca (tj. pravih muškaraca), njihovu svakodnevicu obavezno prati stalno konzumiranje alkohola (votke i piva). Opšte je poznato da sve to bogato finansiraju sponzori, čiju robu reklamiraju glumci. Gotovo svi junaci stalno puše. Rečju, u holivudskim filmovima već praktično ne možete videti pozitivnog junaka, koji konzumira alkohol ili uvlači dim cigarete. Amerikanci su najzad shvatili kako takvi primeri deluju na omladinu.
Ali sve je to još sitno. Na našoj televiziji nisu retke scene u kojima pozitivni junaci koriste narkotike i puše travu. Sećam se jednog poznatog ruskog filma u kojem kao reklamni slogan nekoliko puta odjekuje fraza: „Trava nije droga!“
Blud. Dovoljno je prelistati bilo koje popularne novine ili uključiti televizor, osobito neki kanal za mlade, kao što je npr. MTV. Sve televizijske i radio- emisije su prezasićene nepristojnim scenama, razgovorima na temu seksualnih odnosa, šalama sa „seksualnim aluzijama“ i emisijama „o tome“. U evropskim zemljama, čak i u Americi, filmovi i emisije erotskog sadržaja već odavno se emituju samo u određeno vreme, posle ponoći.
Srebroljublje. Natemukultagramzivosti, koristoljublja i srebroljublja postoji mnoštvo televizijskih i radio- emisija, u kojim se s određenim ciljem usađuje čoveku u glavu, da bez ulaganja velikih napora i rada „može postati milioner“. Podstiče se i druga strana koristoljublja – zavist. Taj način života, tj. stvari i razonoda, koje oeklamiraju mediji, dostupni su samo određenom krugu ludi. Ostalim ne preostaje ništa drugo osim da im gastu zazubice i da zavide.
Gnev. Zavist izaziva gnev. Kada u državi ima mnogo nezaposlenih, koji mesecima ne primaju platu i ne mogu obezbediti sebi penziju, sasvim je razumljivo zašto ono što vide na televiziji kod njih izaziva ljutnju i gnev: kotiranja najbogatijih ljudi u državi, reklama stana od nekoliko hiljada dolara po metru kvadratnom itd. Svaki pregled novosti uzrokuje gnev: korupcija, nepravda, neaktivnost vlasti i pravosudnih organa. Ovome treba dodati i filmove sa scenama nasilja i surovosti, koji podstiču agresiju. I možemo samo da naslutimo posledice koje na čovekovu dušu ostavlja intervju sa manijakom, koji priča o zadovoljstvu prilikom ubijanja.
Tuga, uninije. Televizijski programm koji emituju vesti ne mogu izazvati ništa drugo osim tuge, uninija i brige. Sve same katastrofe, saobraćajne nesreće, havarije, ubistva, ratovi i lokalni konflikti, krize…i tako svaki dan.
Taština. Gordost. Kada posredstvom televizijskih kanala i štampe čovek iz sata u sat saznaje o ljudskim porocima i gresima, on neminovno upada u osuđivanje uzdižupi sebe: “ Ako su poznati i političari toliko ogrezli u razvratu i preterivanju, ja sam još i dobar“. S druge strane, on počinje da se navikava na to da su porok i greh – životna norma.
Oprostite mi što sam tako dugo i dosadno izlagao svima dobro poznate istine, ali pokatkad se u svakodnevnoj užurbanosti jednostavno ne zapitamo, kojim to zverima utroši na čitanje neke dobre književnosti, ili na kulturnu nadogradnju kao i na druženje sa bližnjima. Nije uzalud rečeno da masovni mediji raspaljuju sve strasti. Njihovo dejstvo je ravno dejstvu strasti, budući da kod čoveka stvaraju zavisnost.
Zbog toga je neophodno ograničiti njihov uticaj na nas. Ako u kući ima i dece, onda je to neminovnost. Treba se potruditi da se televizija ne gleda makar uz post i sredu i petak. U suprotnom će sva naša borba sa strastima da bude uzaludna. A onima, koji se plaše da će biti uskraćeni za neku informaciju možemo savetovati da izaberu neke najneutralnije i najbezazlenije radio- emisije, novine i sajtove, koji pružaju najsvežije vesti. Takvih još uvek ima.
 


 
NAPOMENA:

  1. Ugledni ruski televizijski novinar. (Prim.Prev.)
  2. Novinar u Glasu Rusije. (Prim.Prev.)
  3. Ruski pisac humorista. (Prim.Prev.)
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Ovde su sve same mudre poruke. Svaki čovek bi trebao da posećuje ovu stranicu s vremena na vreme i pročita koji redak bar. Život je veliko iskušenje i svi se katkada nađemo u tami. U ovakvim tekstovima se mogu pronaći jasni putokazi ka Svetlosti za sve one koji žele da Je pronađu.

    Zahvalan,

    Brat Stevo

  2. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *