NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Sveštenik PAVLE Gumerov
PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Glava III
BORBA S POMISLIMA
 
Odbacivanje loših pomisli je neophodan uslov za borbu sa strastima. Strast se ne rađa u duši čovekovoj odmah. Sveti oci govore da ona počinje predlogom ili približavanjem iskušenja odnosno sablazni. Slovenski glagol „priražatь“ znači sresti se, tj. sudariti se s nečim.
Predlog se pojavluje u svesti čovekovoj kao posledica vizuelnih impresija i iz nekih drugih razloga ili kao slika nametnuta od strane neprijatelja – đavola, ali protiv čovekove vole, bez njegove saglasnosti i učešća. Čovek sam odlučuje da li će da prihvati predlog u srce ili da ga odbaci. Ukoliko ga prihvati, o njemu već počinje da se razmatra, tj. postaje naše „vlasništvo“. Oci to nazivaju još i sjedinjavanje ili razgovaranje sa pomišlju.
Treći stadijum je sklonost ka pomisli ili slaganje s njom, tj. kad je vola toliko podlegla uticaju grešne misli i srodila se s njom, da je čovek spreman da pređe na dela. U mislima se počini gotovo polovina greha. Kao što govori Gospod u Jevanđelu: jer iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svjedočenja, hule (Mt. 15,19). Na taj način, pokazujući od čega počinje greh – od zle pomisli na njega, i sveti apostol Jakov piše: tada želja zatrudnjevši rađa grijeh, a grijeh učinjen rađa smrt (Jak. 1,15).
Grehovna pomisao koja se nastanila u duši i u srcu kad-tad obavezno pređe u delo. Čovek koji sebi dopušta nametljive poglede, koji ne čuva svoj vid i sluh od sablaznih slika i čiji razum obuzimaju nečiste i bludne pomisli, ne može ostati celomudren.
Hoće li ko uzeti ognja u njedra a haljine da mu ne upale? Hoće li ko hoditi po živom ugljevlju a nogu da ne ožeže? – pita se premudri Solomon (PrS. 6,27-28).
Prema tome, oni koji žele da vode duhovni život uvek treba da imaju na pameti da loše pomisli u začetku treba umrtvljivati, jer je blažen ko uhvati i razbije decu tvoju o kamen (Ps. 136,9).Azačetak pomisli(kako je već ranije rečeno) jeste predlog. To je nešto što nama uopšte ne pripada, slično štetnom insektu, koji u zaletu hita kroz poluotvoreni prozor u naše saznanje.
Jednom sam u nekoj knjizi iz psihologije pročitao da naše pomisli uopšte nisu naše vlasništvo ili produkt našeg razuma. Ono, o čemu mi razmišljamo, u stvarijerezultatmnoštvauzrokaiokolnosti: vaspitanja, uslova života, vremena u kojem živimo, države u kojoj smo se rodili itd. Na primer, da smo se mi rodili u drugoj državi i u nekom drugom vremenu, ili da smo dobili drugo vaspitanje, razmigšъali bi drugačije. Tako da to nisu sasvim naše misli, jer mogu da se jave usled različitih uzroka koji ne zavise od nas (treba dodati još i ono što je pravoslavnim ljudima veoma poznato: grehovne pomisli mogu dolaziti i iz još jednog, dobro poznatog izvora, a to je neprijatelj roda čovečijega). Naravno, gorenavedene primedbe tiču se samo onih koji nisu ukorenjeni u uviđanju pomisli; ukoliko je čovek prihvatio misao i počeo o njoj da razmišlja, on se već srodio s njom, tj. ona postaje njegovo vlasništvo.
Psiholozi savetuju da odvajamo loše misli od dobrih. Treba da se „razvedemo“ od loših, tj. da ih ne puštamo u svoj razum i ne smatramo svojim, a da nasuprot njima „zaprosimo“ dobre misli, zamenjujući mračne i agresivne, svetlim, dobrim i pozitivnim. Meni se ta misao veoma dopala i bio sam mnogo iznenađen kada sam kod svetog Teofana Zatvornika pročitao gotovo doslovan savet: „Velika kolektivna greška je poštovati sve ono što iskrsava u nama kao krvnu svojinu, koju treba braniti kao sebe samog. Sve grešno je došlo u naš život sa strane, zbog čega ga uvek iznova treba gurati od sebe, u suprotnom ćemo imati u samima sebi izdajnike. Onaj koji želi da vodi borbu sa sobom, mora da pronađe u sebi neprijatelja, koji se u njemu krije. Odbacivši od sebe poznato poročno kretanje i proglasivši ga neprijateljem, predaj ga zatim i osećanju, tj. oživi u srcu antipatiju prema njemu. To je najspasonosnije sredstvo za izgnanje greha. Svako grehovno kretanje održava se u duši kroz osećaj neke privatnosti od njega; zbog toga ono (kada je izazvana antipatija prema njemu), lišivši se svakog oslonca, samo od sebe iščezava“.[1]
Doista, greh i prljavština ne mogu da budu delovi duše; oni nisu čoveku bliski, a uneseni su sa prvorodnim grehom, koji se pere vodama svetog krštenja. Tek kršteno dete je čisto kao Anđeo Božiji i „sve grešno je došlo u naš život sa strane“, dolazi nešto kasnije. I tek kad prihvatimo grehu sebe i saglasimo se s njim, mi ga sami useljavamo u svoju dušu. Tad je već mnogo komplikovanij e isterati ga.
 


 
NAPOMENA:

  1. Svяtitelь Feofan Zatvornik. Putь ko spaseniю. Kratkiй očerk aske- tiki. M., 1899. S. 280-281
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Ovde su sve same mudre poruke. Svaki čovek bi trebao da posećuje ovu stranicu s vremena na vreme i pročita koji redak bar. Život je veliko iskušenje i svi se katkada nađemo u tami. U ovakvim tekstovima se mogu pronaći jasni putokazi ka Svetlosti za sve one koji žele da Je pronađu.

    Zahvalan,

    Brat Stevo

  2. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *