ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Свештеник ПАВЛЕ Гумеров
ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ

 
Гордост и отпадништво од вере
 
У наше време се појавио велики бро] ругана (како их назива апостол Јуда – Јд. 1, 18), који непрестано налазе повода за смућивање црквене хијерархије. Патријарх, као што видите, сувише много преговара са светским властима; већина епископа је заражена похлепом и симонијом[1], а поједини свештеници такође мисле само на доприносе и возају се у “мерцедесима”… Појавили су се посебни часописи и сајтови који су специјализовани за раскринкавање епископата. Отац Андреј Курајев је прецизно назвао новинаре који раде у том жанру “професионалним ловцима на митрополите”. Њима се изгледа чини да су сада наступила управо та времена, када “архијереји неће веровати ни у Христово васкрсење”. На делу је тотална деградација благочешћа и црквеног живота.
Шта покреће те луде? Гордост. Ко је њима дао то право да раскринкавају архијереје и свештенике и шта тиме постижу? Она само сеју мржњу смућење и поделу у срцима православних луди.
Недостојнихљуди међу свештеницима и епископима је било увек, не само у 20. и 21. веку. Али, вратимо се златном веку Православља – веку светости и процвата богословла. Четврти век је дао такве стубове Цркве, као што су: свети Василије Велики, Григорије Ниски, Григорије Богослов, Атанасије Александријски, Јован Златоусти и многи друга. И ево шта свети Јован Златоусти пише о том златном веку: “Не постоји ништа горе од тога, када људима који су окусили гомилу порока, указују поштовање за оно за шта им не би требало дозволити да пређу црквени праг. Данас у гресима грцају старешине Цркве… Безаконици, који имају за собом на хиљаде злочина, продрли су у Цркву, а закупци су се прогласили старешинама”. Многи свети епископи 4. века, самим тим и сам свети Јован, били су послати “разбојничким сабором” јерарха у изгнанство, а неки су и умрли у њему. Међутим, нико од њих никада није позивао на раскол и поделе. Уверен сам при том да би за наведеним светителима кренуло више хиљада луди, да су пожелели да створе своју “алтернативну цркву”. Али, свети оци су знали да се грех раскола и поделе не спира чак ни мученичком крвљу.
Неки савремени разобличители не поступају такс Они претпостављају раскол подређивањучинодејству; њима управла дословно она гордост, која лежи у основи сваког раскола. Колико се само данас појављује расколничких катакомбних цркава, које себе називају православним: Истинска Православна Црква; Најистинитија Православна Црква; Нај, најистинитија и ел. То јест свака од тих лажних цркава сматра себе по гордости болом, чистијом и светијом од свих осталих.
Ругаче сваке врете треба подсетити на речи светог Кипријана Картагинског: “Коме Црква није мајка, томе Бог није отац”. Црква је увек била, јесте и биће, без обзира на недостојност појединих јерарха, којих је, као што сам већ рекао, увек било. Судиће им Бог, а не ми. Говори Господ: Мојаје освета, )а hy вратити (Рим. 12, 19). А ми Цркву можемо да исправимо само једним – нашом личном благочестивошћу. Јер смо и ми такође Црква. “Спаси сам себе – и око тебе ће се спасити хиљаде” – говорио је преподобии Серафим Саровски. А ето он ]е то схватио кроз лично искуство. Управо такви људи и представљају онај мали квасац, који кисели читаво тесто. Али ругачи, по мојим светоназорима, узгред буди речено, углавном кубуре с личном благочестивошћу и моралом. Зато гордости имају напретек.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Симонија је била нарочито распрострањена у време Средњег века. То је продаја или куповање благодати Свете Тајне свештенства.

5 Comments

  1. Jeste ali ljudi retko posecuju ovu stranicu…

  2. Da li treba davati crkvi(manastiru) ili prosjacima?Kome Dati vise?

    • Mislim da Bog čoveka postavlja u takvu situaciju i okolnosti zivotne da on moze srcem i verom kroz Božiju prisutnost i ljubav osetiti kad kako i koliko biti milostiv. Moramo moliti Gospoda za (to) dar milostivosti u nama….moramo da se smirimo pred drugima…dati vreme sebi da naucimo da osetimo tudju
      bol, da se kao hrisćani sastradavamo sa tudjim bolom i mukom..tako malo po malo nase srce će postati nežno i čulno za pokrete tudje boli i iskusenja i davati po milosti samog Boga koji deluje svojim prisustvom u nama.
      Slava Bogu jedinome i milosti Njegovoj obilnoj i silnoj.

  3. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

  4. Овде су све саме мудре поруке. Сваки човек би требао да посећује ову страницу с времена на време и прочита који редак бар. Живот је велико искушење и сви се каткада нађемо у тами. У оваквим текстовима се могу пронаћи јасни путокази ка Светлости за све оне који желе да Је пронађу.

    Захвалан,

    Брат Стево