NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Sveštenik PAVLE Gumerov
PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Borba sa strašću
 
Kako se boriti s tom lukavom zmijom koja posteleno ulazi u dušu i pustoši naš trud? Onako kako smo već više puta govorili – suprotstavljanjem vrline smirenja. Poznato je da su samoljublje iranjivost plodovi gordosti. Čovek koji ne podnosi kritiku ili je osetljiv, momentalno se vređa i kao da sebi govori: „Kako smeju? Pa ja nisam takav, ja sam dobar, kako mogu tako da govore?“
Dakle, kako se boriti sa sujetom i steći smirenje? Teško jeste, ali moramo priznati da su najverovatnije oni koji su nas uvredili i iskritikovali u pravu (doduše, ne baš uvek). Jer, sa strane se nekad bolje vidi. Mi sebe zamišljamo uvek boljim nego što smo u stvari. Praštamo sebi mnogo toga što kod drugih ne bi podneli. Tako da imamo nad čim da se zamislimo. Ranjivog čoveka kritika baca u uninije, a pametnom ona daje stimulans za promenu. Uopšte uzev, kritika obodrava čoveka i ne dozvoljava mu da uživa u staroj slavi, podstičući ga na ispravljanje. Mi treba ne samo da se ne vređamo nego i da napravimo metanije pred nogama uvredioca, jer su oni u neku ruku naši vaspitači, koji nam s vremena na vreme daju po nosu i podrezuju krila našoj sujeti.
Uvredu kao i gnev, treba gasiti dok je još mali ugalj, tj. iskra. Na samom ulazu, dok se plamen uvrede još ne razgori. Ako u vatru ne dodajemo drvca, ona će se ugasiti. Isto tako, ako uvrede ne „solimo“, ne osuđujemo, već se potrudimo da ih što pre zaboravimo (ili jednostavno izmenimo svoj odnos prema kritici, to jest primimo je k znanju), one će brzo proći.
Produhovljeni ljudi i podvižnici ne samo da se ne boje grdnje već ih s radošću primaju; tj. kao da ih namerno izazivaju prikrivajući na taj način podvige.
Starac Pajsije Svetogorac je govorio: „U jednom grčkom manastiru je bio ovakav običaj: monasima su za težak rad davali malo novca. Mnogi monasi su želeli da se potrude što više, a dobijeni novac da podele siromasima. Tako su svi činili. Samo je jedan monah postupao drugačije. Njega nikad niko nije vidno da je pružio milostinju makar jednom jedinom siromahu I prozvali su ga Škrtica. Prolazile su godine i sve je ostajalo kao pre. ‘Tle cicije!“ – mislili su ostali monasi. Međutim, kucnu čas da se monah zvani Škrtica preseli u večna naselja i on se upokoji. Kada su iz okolnih naselja saznali za njegovu smrt, počeše se svi žitelji sabirati u manastir, da bi se oprostili od upokojenog. Oplakivali su ga i žalili zbog nьegove smrti. A bratija se čudila: „Koje vam je to dobro učinio ovaj čovek, da ga toliko oplakujete?“ – upitno se obrati narodu. Prvi seljanin reče: „On me je spasio!“ A drugi dodade: „I mene!“ Ispostavilo se da je monah, kojeg su prozvali Škrtica, sakupljao novac i kupovao volove najsiromašnijim seljacima, da bi oni mogli da obrađuju zemlju plugom i da njihova deca ne bi gladovala. Tako ih je on spasio od gladi i siromaštva. Kako su samo bili začuđeni svi oni, koji su monaha smatrali škrticom!“
Kod svetog Teofana takođe nalazimo savet, kako pobediti sujetu smirenjem. Jednoj ženi on piše: „Nije lepo sediti u crkvi. A ako vas spopadne sujeta – namerno sedite, da bi rekli pomislu kad počne da se gordi: pa i ja sam sedela. Kada je jednog oca koji je mnogo postio obuzela sujetna pomisao, rano je izašao tamo gde obično bude puno naroda, seo i počeo da jede hleb“.[1]
Dakle, treba da upamtimo da sujeta počinje od sitnica. Na primer, ili smo se nekom pohvalili dobrim delom ili smo negde s radošću primili pohvalu i laskanje – to je već siguran znak da bi strast mogla da se nastani u našoj duši. Da se to ne bi dogodilo, treba sujetu suzbijati u samom zametku – odnositi se prema sebi kritički i češće ponavljati: Ne nama, Gospode, ne nama, nego Imenu Tvome daj slavu (Ps. 113, 9).
 


 
NAPOMENA:

  1. Svяtitelь Feofan Zatvornik. Sobranie pisem. Svяto-Vvedenskiй Pečerskiй monastыrь, 1994. Vыp. 4. S. 195.
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Ovde su sve same mudre poruke. Svaki čovek bi trebao da posećuje ovu stranicu s vremena na vreme i pročita koji redak bar. Život je veliko iskušenje i svi se katkada nađemo u tami. U ovakvim tekstovima se mogu pronaći jasni putokazi ka Svetlosti za sve one koji žele da Je pronađu.

    Zahvalan,

    Brat Stevo

  2. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *