NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Sveštenik PAVLE Gumerov
PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Glava I
STRASTI I STRADANJA
 
U prevodu sa crkvenoslovenskog jezika reč „strast“ znači „mučenje“ (otuda, na primer, ruski „strasto- terpec“ tj. onaj koji trpi stradanja, mučenja). I zaista, ništa toliko ne muči ljude kao njihove lične strasti i ukorenjeni gresi.
Na početku oni služe zadovoljenju grehovnih potreba, a zatim samiludi počinju da služe njima: svaki koji čini grijehrobje grijehu (Jn. 8, 34).
U svakoj strasti postoji trenutak grehovne naslade za čoveka, ali ipak strasti muče, kidaju i pokoravaju grešnika.
Najblistaviji primer strasne zavisnosti su alkoholizam i narkomanija. Alkohol i narkotici ne postaju samo deo čovekove duše, već ulazeći u razmenu supstanci, postaju i deo biohemijskih procesa u njegovom organizmu. Ta zavisnost je zapravo duhovno-telesna, pa je trebalečiti dvojako, to jest, i dušu i telo. Međutim, u osnovi leže greh i strast. Alkoholičari i narkomani sve prinose na žrtvu zbog strasti – rastura im se porodica, isteruju ih sa posla, gube prijatelje… Čovek koji je zavisnik od alkohola i narkotika, spreman je na bilo koji zločin, kako bi zadovoljio svoju strast. Nije bez razloga 90% ubistava koja se počine pod dejstvom alkohola i narkotika.
I druge strasti mogu isto tako da pokore dušu ali u datom slučaju one se pojačavaju telesnom zavisnošću.
Ljudi koji su izvan Crkve i duhovnog života često vide u hrišćanstvu samo zabrane. Kažu smislili su nekakve tabue, ograničena, samo da bi ljudima iskomplikovali život.
U Pravoslavlju nema ničeg slučajnog, suvišnog, sve je harmonično i pravilno. U duhovnom svetu kao i u fizičkom, postoje zakoni koje, kao i zakone prirode, ne smemo narušavati, jer bi to neminovno dovelo do katastrofe. Deo tih zakona je iskazan u zapovestima koje nas čuvaju od zla. Zapovesti i moralne propise možemo uporediti sa natpisimaupozorenja o opasnosti: „Oprez, visoki napon!“ „Neulazi silom, ubijam!“; „Stoj! Zona radijacije“, „Otrovno“ „Toksično“ itd. Nama je, naravno, data sloboda izbora, ali ukoliko mi ne budemo uzimali u obzir te propise, treba posle da se lutimo samo na sebe. Greh je narušavanje veoma utančanih i strogih zakona duhovne prirode i on nanosi štetu u prvom redu onome koji greši. A u slučaju strasti šteta koju nanosi greh pojačava se više puta, jer greh postaje stalan, poprimajući karakter hronične bolesti.
Reč „strast“ ima dva značenja.
Prvo. Kao što govori prepodobii Jovan Lestvičnik: „Strašću nazivaju već sami porok koji se odavno gnezdi u duši i kroz naviku kao da postaje njeno prirodno svojstvo, jer duša već svojevoljno i lično njemu stremi“. To jest, strast je nešto veće od greha, to je grehovna zavisnost, robovanje određenom vidu poroka.
Drugoznačenje reči „strast“ objedinjuječitavu trupu grehova. Na primer, u knjizi „Osam glavnih strasti i njihove podgrupe i grane“ koju je priredio sveti Ignjatije (Brjančaninov), nabrojano je osam strasti i zatim se navodi spisak grehova, koje objedinjuje ta strast. Na primer, GNEV: „Plahovitost, gnevne pomisli, smišljanje gneva i osvete, ozlojeđenost srca besom, pomračenje njegovog uma, neprestani jauk, rasprava, ružne reči, guranje, ubistvo, zlopamćenje, mržnja, zavada, osveta, klevetanje, osuđivanje, uvreda i ozlojeđenost na bližnjega“.[1]
Sveti oci, po pravilu, govore o osam strasti:
1. stomakougađanje,
2. bludničenje,
3. srebroljublje,
4. gnev,
5. tuga,
6. uninije,
7. sujeta,
8. gordost.
Neki, govoreći o strastima, poistovećuju tugu i uninije. Međutim, ipak su to donekle različit pojmovi, o kojima ćemo opširnije kasnije govoriti.
Ponekad ovih osam strasti nazivaju smrtnim gresima, zbog toga što mogu da (ukoliko sasvim ovladajučovekom) naruše duhovni život, liše spasenja i dovedu do večne smrti. Kako kažu sveti oci, iza svake strasti stoji određeni demon, a zavisnost od istog i čini čoveka zarobljenikom odgovarajućeg poroka. To učenje se temelji na Jevanđelju: Kad nečisti duh iziđe iz čovjeka, prolazi kroz bezvodna mjesta tražeći pokoja, i ne nalazeći govori: Vratiću se u dom ceoj otkuda sam izašao; I došavši nađe pometen i ukrašen; Tada otide iuzme sedam drugih duhova gorih od sebe, iušavši obitavaju ondje; i potonje stanje biva čovjeku gore od prvoga (Lk. 11, 24-26).
O sedam strasti obično pišu zapadni bogoslovi, na primer, Toma Akvinski. Na Zapadu se broju sedam inače pridaje poseban značaj.
Strasti predstavljaju izopačavanje prirodnih čovekovih potreba. Ljudskoj prirodi su svojstvene – pored potrebe za hranom – i težnja za produžetkom vrete. Gnev može biti pravedan (na primer, prema svojim gresima ili prema neprijateljima vere i otadžbine), a može da dovede i do ubistva. Štedljivost prerasta u srebroljublje. Mi tugujemo kad gubimo bliske ljude, ali to ne sme da preraste u očajanje. Odlučnost, izdržljivost ne moraju obavezno da dovedu do gordosti.
Jedan zapadni bogoslov navodi odličan primer. On poredi strast sa psom. Veoma je dobro kad pas na lancu sedi i čuva našu kuću, ali nevolja nastaje ukoliko se popne šapama na sto i poj ede naš ručak.
Sveti Jovan Kasijan Rimljanin govori da se strasti dele na duševne – one koje proizilaze iz duševnih sklonosti, na primer gnev, uninije, gordost itd.; na one koje hrane dušu, i na telesne – koje se u telu začinju i telo hrane. Međutim, pošto je čovek duševno-telesno biće, strasti razaraju kako dušu, tako i telo.
Isti svetitelj piše za prvih šest strasti – kao da proizilaze jedna iz druge. I „suvišnost prethodne označava početak sledeće“. Na primer, iz preteranog stomakougađanja proizilazi strast bluda. Iz bluda – srebroljublje, iz srebroljublja – gnev, iz gneva – tuga, iz tuge – uninije. I svaka od njih leči se isterivanjem prethodne. Da bi pobedili strast bluda, treba da svežemo stomakougađanje. Da bi pobedili tugu, treba da prevaziđemo gnev itd.
Posebna tema su sujeta i gordost. Međutim, one su uzajamno povezane. Sujeta je izvor gordosti, a sa gordošću se treba boriti nakon što pobedimo sujetu. Sveti oci veruju da se neke strasti čine telom, ali se začinu u duši i izlaze iz čovečijeg srca: Najgore od svega je što strasti ne nestaju sa smrću tela. A telo, kao instrument kojim čovek najčešće čini greh, umire i nestaje. Upravo će nemogućnost zadovoljenja sopstvenih strasti mučiti i peći čoveka posle smrti.
Sveti oci uče da će TAMO strasti mučiti čoveka mnogo više nego na Zemlji, paliće kao ognjem. I ne samo telesne strasti, kao što su blud ili pijanstvo, već i duševne, tj. gordost, sujeta i gnev, jer tamo takođe neće biti moguće zadovoljiti ih. I glavno: čovek neće moći da se bori sa strastima, to je moguće samo na Zemlji, pošto je ovozemaljski život i dat čoveku radi pokajanja i ispravljanja.
Doista, s onim čemu je i kome je čovek služio u ovozemaljskom životu, s tim će biti i u večnosti. Ako služi svojim strastima i nečastivom, s njima će i ostati. Na primer, za narkomana će biti beskonačna, neprestana apstinencija, za alkoholičara večni mamurluk itd. Međutim, ako je čovek služio Bogu i bio s ЬЬim u ovozemaljskom životu, može da se nada da će biti s Njim i na nebu.
Ovozemaljski život nam se daje kao priprema za večnost, i mi ovde, na Zemlji, saznajemo šta je za nas bitnije i šta čini smisao i radost našeg života: zadovoljenje strasti ili život sa Bogom. Raj je mesto naročitog Božijeg prisustva, tj. večnog opštenja sa Bogom i Bog nikog neće tamo silom smestiti.
Protojerej Vsevolod Čaplin navodi sledeću analogiju: „Drugog dana Vaskrsa 1990. godine vladika Kostromske oblasti Aleksandar služio je, od vremena represije, prvu službu u Ipatijevskom manastiru. Tako je strašno bilo protivljenje radnika muzeja, da je do poslednjeg trenutka bilo neizvesno da li će se obaviti bogosluženje.
Kada je vladika ušao u hram, oni su na čelu sa direktoricom stajali u porti sa gnevnim izrazom na licu, neki čak i sa suzama u očima. „Popovi skrnave hram umetnosti…“ Ja sam za vreme litije držao čašu sa svetom vodom. I odjednom vladika mi reče: „Krenimo u muzej, a usput ćemo svratiti i u njihove kancelarije!“ Svratismo. Vladika glasno reče: „Hristos vaskrse!“ – i pokropi radnike muzeja svetom vodom. U znak odgovora ga pogledaše od zlobe iskrivljene face. Verovatno će se isto tako i bogoborci, prelaskom crte večnosti, sami odrećiulaska u raj, jer će im tamo biti nepodnošljivo.
 


 
NAPOMENA:

  1. Svetitelj Ignjatije (Brjančaninov). Polnoe sobranie tvoreniй. M., 2001. T. 1. S. 156.
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Ovde su sve same mudre poruke. Svaki čovek bi trebao da posećuje ovu stranicu s vremena na vreme i pročita koji redak bar. Život je veliko iskušenje i svi se katkada nađemo u tami. U ovakvim tekstovima se mogu pronaći jasni putokazi ka Svetlosti za sve one koji žele da Je pronađu.

    Zahvalan,

    Brat Stevo

  2. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *