NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Sveštenik PAVLE Gumerov
PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Vrete gneva
 
Gnev ima različita ispoljavanja. Pored razdražljivosti, plahovitosti i strasnihrasprava, tu su i zlopamćenje, mržnja, želja za osvetom, neopraštanje uvreda.
Ljubav prema polemikama i raspravama takođe može da postane izvor gneva i da dovede do konflikata.
Opasnost je velika, jer je rasprava najčešće neki usmeni duel, a ne put do istine, do kog dolazi iz želje da se zadovolji samoljublje, odnosno samopotvrđivanje. U prepirci je gotovo uvek prisutna uvreda onog ko gubi. U jeku polemike lako je preći granicu i upasti u razdražljivost i gnev. Kad se istroše argumenta, često nastupa vika, a ponekad i uzajamne uvrede. Zbog toga rasprave u svakom pogledu treba izbegavati.
O razdražljivosti i plahovitosti ćemo govoriti malo kasnije, a sad bih se zadržao na zlopamćenju i uvredljivosti. Zlopomnenie (slovenski naziv tog greha) je užasno osećanje. Ono kao kiselina razjeda dušu uvređenog i razara je iznutra. Gnev i uvredljivost su mač sa dve oštrice, koji je usmeren u prvom redu ne na naše uvredioce već na nas. „Uvrediti se“ je povratni glagol. „Sя“ je u prevodu sa slovenskog „sebe“ tj. mi ne vređamo nekog, već sami sebe. Verovatno oni koje mi mrzimo i na koje smo luti ni ne znaju da se mi na njih gnevimo, tačnije, ni ne naslućuju naše muke i duševne nemire. Oni spokojno spavaju ne misleći ni o čemu, dok uvređeni: smišljaju planove osvete, noćima ne spavaju, upadaju u uninije, tugu, gube apetit i mir, misleći samo na svoju ljutnju. Čovek koji se lako vređa kažnjava sam sebe, dovodeći se do potpune iznemoglosti. Stanje gne- va je težak stres. Stogaumeće opraštanja neprijateljima i uvrediocima donosi ogromnu korist ne samo duhovnom nego i psihofizičkom zdravlu.
Kako da naučimo praštati? Kao prvo: da shvatimo da je to potrebno u prvom redu zbog nas samih. Mnogo ćemo postići ako naučimo da ne zameramo ljudima. Kao drugo: treba da shvatimo da čovek koji nas je uvredio, nije znao šta je činio. Pa čak i najokoreliji zlotvor ima svoju opravdavajuću verziju. Kada su raspinjali Gospoda našeg Isusa Hrista, Judejci su zaista mislili da čine bogougodno delo, jer nisu videli u Njemu Sina Božijeg; njihova duša i razum su bili zaslepljeni strašću gneva i zavisti, i oni nisu znali šta rade. I zbog toga se Hristos molio na Krstu: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine1. (Lk. 23, 34). Svi zločinci i uvredioci to takođe „ne znaju“. Jer, kad bi znali da čine greh, tj. zločin, za koji će sigurno odgovarati pred Bogom, zamislili bi se. Oni ili ne shvataju šta je to greh, ili nisu svesni stepena odgovornosti za njega. To sunesrećni, zabludeli i duhovno bolesniljudi, dostojni žaljenja.
Sve naše ljutnje su plod samoljublja. I stvarno ozbiljnih među njima ima sasvim malo. Pojedinci su zlonamerni, svesni uvredioci. Uglavnom, ljudi vređaju jedni druge ili slučajno, ili u nedostatku razuma i takta, uopšte to ne želeći.
Pošto je ljutnja plod samoljublja neophodno je da u sebi negujemo smirenje; da se manje ljutimo i da više obraćamo pažnju na sebe, tj. na to u čemu je moja krivica? Gde sam pogrešio, kad je došlo do konflikta? Možda neprijatni epiteti, koje sumiuputili, nisu daleko od istine? Jer, ima ljudi koji se ni s kim ne svađaju niti ulaze u konflikte, a postoje i oni koji na svakom koraku uspevaju da se iznerviraju, posvađaju i naljute.
Postoji još jedan dobar način: pokušajmo da se stavimo na mesto uvredioca, tj. u njegov položaj i da ga opravdamo. Da istupimo ne kao tužilac, nego kao advokat. Tad će biti lakše oprostiti. Na primer, uvredila nas je prodavačica u prodavnici; dali smo joj neuredno složene i izgužvane papirne novčanice, na šta je ona drsko i iznervirano odreagovala. Međutim, pokušajte da zamislite, nama je jedanput u toku dana bilo teško da složimo novac, a ona čitav dan od jutra do mraka stoji za tezgom, ispravlja zgužvane pare, prodaje robu, vraća kusur i još uz to snosi materijalnu odgovornost. A možda kod kuće ima neke druge probleme – ili su joj deca bolesna ili je muž ostavio i el. I na taj način opravdavajući čoveka, naučićemo da ga saosetimo i razumemo, umesto da ga osuđujemo.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Ovde su sve same mudre poruke. Svaki čovek bi trebao da posećuje ovu stranicu s vremena na vreme i pročita koji redak bar. Život je veliko iskušenje i svi se katkada nađemo u tami. U ovakvim tekstovima se mogu pronaći jasni putokazi ka Svetlosti za sve one koji žele da Je pronađu.

    Zahvalan,

    Brat Stevo

  2. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *