NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Sveštenik PAVLE Gumerov
PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
DA LI JE SAVREMENOM ČOVEKU POTREBNA ASKETIKA?
 
U stara vremena omiljeno štivo redovno su bile knjige kao što su: „Dobrotoljublje“, „Lestvica“ svetog Jovana Lestvičnika i druga dušekorisna dela. Savremeni pravoslavii hrišćani, nažalost, retko uzimaju u ruke te velike knjige. A šteta! Jer, one nude odgovore na pitanja, koja često postavljaju na ispovesti: „Oče, kako se uzdržati od razdražljivosti?“ „Kako se boriti s uninijem i lenjošću?“ „Kako živeti u svetu sa bližnjima?“ „Zbog čega se mi uvek vraćamo jednim te istim gresima?“ Na ta pitanja odgovara nauka, koja se u bogoslovlju naziva asketika. Ona govori o tome šta su to strasti i gresi, kako se boriti s njima, kako naći duševni mir i kako steći ljubav prema Bogu i bližnjima.
Reč „asketika“ odmah nas asocira na drevne podvižnike, egipatske pustinjake i manastire. Asketska iskustva i borbu sa strastima mnogi smatraju osobito monaškim činom. „A mi (ljudi) smo slabi samim tim što živimo u svetu, što znači da možemo živeti kako bilo“. To je, naravno, velika zabluda. Na svakodnevnu borbu, rat sa strastima i grehovnim navikama pozvan je svaki pravoslavii hrišćanin bez izuzetka. O tome nam govori apostol Pavle: A koji su Hristovi (to jest svi hrišćani – svešt. P.), raspeše tijelo sa strastima i željama (Gal. 5,24). Kao što vojnici polažu zakletvu i zaklinju se da će braniti Otadžbinu i uništavati njene neprijatelje, tako se i hrišćani, kao vojnici Hristovi, u Svetoj Tajni krštenja zaklinju na vernost Hristu i „odriču se od đavola i svih dela njegovih“, to jest od greha. Znači, predstoji nam bitka sa surovim neprijateljima našeg spasenja: palim anđelima, strastima i gresima. Bitka koja nije za život nego za smrt, teška i svakodnevna, ako ne i neprekidna – „o spokoju možemo samo da sanjamo“. I zbog toga je predstavljanje pravoslavie asketike u prvom redu umesno, na osnovu učenja o osam čovečijih strasti i borbi protiv njih.[1]
Reči „asketika“, „asketizam“ proistekle su od grčkog glagola „askeo“, što u prevodu znači „vešto i prilježno prerađivati“, tj. „obrađivati grube materijale i u tome se vežbati“. U drevnoj neznabožačkoj Grčkoj asketama su nazivali atlete, zbog toga što su oni provodili vreme u stalnim treninzima i vežbanjima i pri tome su vodili strog, uzdržljiv način života. Kasnije se naziv „askeo“ ustalio za ljude koji se podvizavaju u uzdržanju i sticanju vrlina.
Na taj način se trud hrišćanina oko spasenja svoje duše može uporediti sa radom sportiste koji jača svoje telo i volju konstantnim vežbama, ili vojnika koji se trenira u borbenoj veštini kako bi uvek bio spreman za ratne operacije.
Svoj skromni rad sastavio sam na osnovu Svetog Pisma, svetootačkih asketskih pisanih spomenika i malog ličnog svešteničkog iskustva. Učenje Crkve o strastima i borbi s njima u knjizi je prebačeno na savremeni teren, za pravoslavie hrišćane, kojima je Gospod namenio da žive i spasavaju se u 21. veku. Isto tako, usudio sam se da iskoristim neka znanja iz baze praktične, primenjene psihologije, preosmislivši ih saglasno učenju svetih otaca o borbi sa strastima. I sveti Teofan Zatvornik je navodio u svojim delima psihološke analogije, čak je i pozivao da se sastavi udžbenik u kojem bi bilo moguće spojiti hrišćanstvo i psihologiju. Psihologija proučava mehanizme ljudskog ponašanja i mišljenja. Praktična psihologija pomaže čoveku da izađe na kraj sa svojim rđavim sklonostima, da pobedi depresiju, da nauči da živi u miru sa sobom i ljudima, i u tom smislu psihološka znanja mogu biti veoma korisna u duhovnom delanju.
Nesreća je u tome što psihologija nije opšta naučna disciplina, kao što su fizika, matematika, hemija ili biologija. Postoji više škola, pravaca, koji sebe nazivaju psihologijom. Pod psihologijom se podrazumevav i psihoanaliza Frojda i Junga i moderne tekovine poput neurolingvističkog programiranja (NLP). Neki pravci u psihologieй su potpuno neprihvatljivi za pravoslavie hrišćane. Zbog toga treba prikupljati znanja zrno po zrno, odvajajući žito od kukolja.
Pre nego što se počnemo baviti osnovnim strastima i metodima borbe s njima, hajde da postavimo sebi pitanje: zbog čega se mi borimo s našim gresima i strastima? Nedavno sam čuo jednog čuvenog pravoslavnog bogoslova, profesora Moskovske duhovne akademije (neću navoditi njegovo ime, jer ga veoma cenim – bio mi je profesor, ali po tom pitanju u suštini nisam saglasan s njim), koji je rekao: „Bogosluženje, molitva i post – sve su to, takoreći, zidarske skele, podupirači za podizanje zgrade spasenja, ali ne i cilj spasenja i smisao hrišćanskog života. A cilj je izbavljanje od strasti“. Ne mogu s tim da se složim, jer izbavljanje od strasti takođe nije svrha po sebi. Prepodobii Serafim Sarovski o pravom cilju govori: „Stekni duh smiren i oko tebe će se hiljade spasiti“. Cilj života hrišćanina jeste sticanje ljubavi prema Bogu i bližnjima. Sam Gospod govori samo o dvema zapovestima na kojima se zasniva čitav Zakon i Proroci. Ljubi Gospoda Boga svojega seйm srcem svojim, i svom dušom seojom, i seйm umom svojim i bližnjega svoga kao samog sebe (Mt. 22, 37-39) I dalje: O ovim dvjema zapovijestima visi sav Zakon i Proroci (40). To su najvažnije zapovesti čije držanje predstavlja smisao i cilj hrišćanskog života. A izbavljanje od strasti je samo sredstvo, kao što su, uostalom i molitva, bogosluženje i post. Ako bi to bio cilj, onda bi mi bili vrlo bliski budistima, koji isto tako traže bestrasnost, odnosno nirvanu.
Ali čovek ne može ispuniti dve glavne hrišćanske zapovesti dok nad njim gospodare strasti. Onaj čovek koji je podložan strastima i gresima, voli samo sebe i svoju strast. Zar može sujetan i gord čovek da voli Boga i bližnje? A onaj koji se nalazi u uniniju, gnevu i koji služi srebroljublju? Retoričko pitanje.
Služenje strastima i grehu ne dopušta hrišćaninu da ispuni ključnu zapovest Novoga Zaveta – zapovest ljubavi.
 


 
NAPOMENA:

  1. Istočni sveti oci, govoreći o strastima, jednodušno ih imenuju brojem osam. U zapadnom bogoslovlju je prihvaćeno učenje o sedam strasti, koje je prvi put izložio sveti Grigorije Dvojeslov, a razvio Toma Akvinski.
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Ovde su sve same mudre poruke. Svaki čovek bi trebao da posećuje ovu stranicu s vremena na vreme i pročita koji redak bar. Život je veliko iskušenje i svi se katkada nađemo u tami. U ovakvim tekstovima se mogu pronaći jasni putokazi ka Svetlosti za sve one koji žele da Je pronađu.

    Zahvalan,

    Brat Stevo

  2. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *