NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Sveštenik PAVLE Gumerov
PRAVOSLAVNA ASKETIKA ZA MIRJANE

 
Glava VII
SREBROLJUBLJE – KULT ZLATNOG TELETA
 
Srebroljublje, ljubav prema novcu i kult materijalnih vrednosti su napast današnjice.
Naše društvo je potrošačko društvo, koje uživa u korišćenju materijalnih dobara, zadovoljstava i zabave. A svaka zabava traži sredstva. Kult novca je toliko ušao u svakodnevni život, da kurs valute predstavlja obaveznu novost, koju preko radija emituju na svakih sat vremena zajedno s prognozom vremena, kao da je to svima važno i neophodno. Lэudima se duboko u saznanje utkiva, da čovek bez velikog novca i bez bogatstva, ne može biti srećan. Sve se može stepi samo novcem. Ako ga nemaš, onda si ti baksuz. Jednom sam u prodaji video i knjigu „Kako vaspitati budućeg milionera“. Savetuje se da je bogataše najbolje vaspitavati od pelena i usmeravati ih na uspeh. Kako vaspitati časnog, dobrog i čestitog čoveka, mnoge uopšte ne interesuje.
Biće veoma nesrećan onaj čovek, kojeg bezumii roditeli od malih nogu budu usmeravali na uspeh, karijeru i bogatstvo. On nikada neće znati šta je pravo prijateljstvo, ljubav i vera, jer je njihnemoguće novcem kupiti.
Zbog čegaje bogatom teško da se spasi?
Srebroljublje, tj. služenje materijalnom jeste u pravom smislu idolopoklonstvo odnosno poklonjenje zlatnom teletu. Premda je, naravno, svaka strast – idol: ne možete služiti Bogu i mamonu (Mt. 6, 24), tj. bogatstvu.
Međutim, posebno služenje materijalnim dobrima odvlači čoveka od duhovnih vrednosti. Njegova duša se ispunjava drugim, a on postaje u pravom smislu reči materijalista. Pomisli i razmišljanja o zemaljskim dobrima i vrednostima ne ostavljaju mesto za duhovnost. Eto zašto je rečeno: da je teško bogatomeućiu Carstvo nebesko (Mt. 19, 23).
Bogu je potrebno mesto u našem srcu, da bi imao gde da prebiva. Tad je čoveku mogupe ukazati pomoć. A da li je to mogupe ukoliko su srce i duša zauzeti samo materijalnim? To opet ne znači da je ubogom i siromašnom lako. Siromaštvo takođe može prouzrokovati bezbroj poroka: zavist, samoljublje, uninije, roptanje itd. Ali je u Jevanđelju rečeno o teškoćama spasenja za bogatog. I iz istorije se može videti, da su i Hristos, i apostoli bili veoma siromašni, da nisu imali gde glavu da spuste; siromašnih hrišćana je bilo mnogo više. Premda je među svetima bilo i onih koji su bili veoma bogati: Avraam, car David, Solomon, imperatori, knezovi itd. Nije bogatstvo greh samo po sebi, već je naš odnos prema njemu greh. Sve ono što nam Gospod daje, kao što su na primer talenti i bogatstvo – nije naše. Mi smo samo upravitelji, čuvari, a to je Božije. I dužni smo ne samo da vratimo onoliko koliko nam je dato, nego da umnožimo i vratimo s kamatom, koristeći te darove za pomoć bližnjima i za spasenje njihove duše.
Međutim, često ne biva tako, pa materijalne vrednosti uzimaju takvu dominantnu prevagu u umu ljudi, da o Bogu, duši i bližnjima oni gotovo i ne misle. Verujućem čoveku je nekad zaista teško da razgovara sa mirjaninom. On samo priča o zemaljskom i materijalnom.
UJevanđeljunalazimo mnogo poučnih priča o bogatim i bogatstvu. Mnoge od njih govore o pravilnom odnosu prema bogatstvu, a neke veoma očigledno i slikovito pokazuju bezumlje ljudi, koji žive samo za zemaljske, truležne vrednosti.
U Jevanđelju po Luki nalazi se jedna takva parabola: u jednoga bogatog čovjeka rodi njiva. I razmišljaše u sebi govoreći: Šta da činim, jer nemamu šta sabrati ljetinu svoju?I reče: Ovo ću učiniti: srušiću žitnice svoje i sagradiću veće; i ondje hy sabrati sva žita moja i dobra moja; I kazaću duši svojoj: Dušo, imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine; počivaj, jedi, pij, veseli se. A Bog mu reče: Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe; a ono što si pripremio čije će biti? Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se Bogom (Lk. 12,16-21). Sveti pravedni Jovan Kronštatski tumačeći ovu parabolu, kao da pita bogataša: zbog čega ti besniš, govoreći: nemam u šta sabrati ljetinu svoju. Kako nemaš? Evo ti ruke ubogih za žitnice: podeli darove Božije blagosti, koje su ti date za mnoge sa ubogim i dobićeš za to od Gospoda oproštaj grehova i veliku milost; ako postupit na taj način, postupipeš u skladu s voljom Božijom, budući da nam Gospod i daje izobilje da bi mogli pomoći onima koji nemaju, jer će milostivi sami biti pomilovani (Mt. 5, 7).[1]
U ovoj priči se uopšte ne osuđuje bogatstvo, već odnos bogataša prema njemu. On je čitav svoj život proživeo u pijankama i veselju, pa čak ni našavši se na smrtnom pragu nije mogao da shvati zbog čega je njemu Bog dao to imanje. A ono se daje samo zbog jednog: da bi materijalna blaga pretvarali u duhovna, netruležna. Da pomažemo ubogima, da činimo dobra dela, ukrašavamo hramove i spasavamo dušu bogatstvom koje nam je dato. Međutim, bogatom čoveku je sve to itekako teško. Život u izobilju i blagostanju guta čoveka, čineći ga bezosećajnim prema tuđem bolu. Nedaće i bol onih koji žive u bedi, tj. unesrećenih postaju im beskonačno daleki. Čoveku, koj i ne zna šta su nemaština i odricanja, teško je da shvati gladnog: „sit gladnom ne veruje“.
Čovjek pak neki bješe bogat i oblačaše se u skerlet i svilu, i sjajno se veseljaše svaki dan. A bijaše neki siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred vratima njegovim gnojav, i željaše da se nasiti mrvama koje padahu sa trpeze bogatoga; a još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov. A kod umrije siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avraamovo; aumrije i bogataš, i sahraniše ga. I u paklu, nalazeći se u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazarau naručju njegovu. I on povika i reče: Oče Avrame, smiluj se name i pošalji Aazara neka umoči u vodu vrh od prsta svojega da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovome plamenu. A Avraam reče: Sinko, sjeti se da si ti primio dobra svoja u životu svome, a tako i Aazar zla; sada pak on se tješi a ti se mučiš (Lk. 16, 19-25). Zbog čega je bogataš dospeo u ad? Jep u Jevanđelju nije rečeno da je on nekog ubio ili opljačkao, da bi stekao svoje bogatstvo. Pa pomislićeš, voleo je svakodnevne pirove, zato je bio verujući, znao je Avraama. Međutim, kao što vidimo, on nije činio nikakva dobra dela i nije imao čime da opravda sve ono što mu je bilo dato kao sredstvo za spasenje duše, što je bilo nepromišljeno potrošeno samo na sebe. „Ti si već dobio šta sihteo!“ – govorio mu je Avraam. Svih tih godina pred samim vratima kuće bogatašaležao je bolesniigladniubogiLazar. Bogataš je čak i znao kako se on zove, ali nije uzeo u njegovoj sudbini nikakvog učešća, čak mu ni mrvice sa stola nisu davali. Srce bogataša je odebljalo i on više nije primećivao patnje drugoga./er gdjeje blago vaše) ondje će biti i srce vaše (Mt. 6,21) – govori Hristos. Bogataševo srce je pripadalo zemaljskom blagu. Njegova duša je bila ispunjena samo služenjem telesnim zadovoljstvima, pa u njoj nije bilo mesta za lubav prema Bogu i njegovoj tvorevini – čoveku. On je ovde, na zemlji, napravio svoj izbor: da živi neduhovni život i da ne misli o duši. Posle smrti čovek se već ne može izmeniti; ako mu Bog nije bio potreban ovde, onda on ne može biti s Njim ni tamo. Ne kažnjava Gospod čoveka, nego sam čovek osuđuje sebe na mučenje. Rajski život sa svetima i komunikacija sa Bogom su mučniji za grešnika, nego pakleni oganj.
Navešću primer, koji delimično objašnjava tu misao. Za verujućeg čoveka su molitva, praznična i nedeljna služba, kao i opštenje sa braćom u Hristu – radost. A probajte da naterate čoveka, ne samo nenaviknutog nego i neverujućeg, da odstoji tri sata na prazničnoj svenoćnoj službi. On neće ni pola sata odstojati – sav će se izmučiti i iznemoći.
Jednom sam bio pozvan da odslužim parastos na groblju. Okupila se rodbina i prijatelji i već nakon prvih reči zaupokojenih pesama odjednom su se skoro svi oni, izuzev tri starice, odmakli nekoliko metara, okrenuli leđima i zapalili cigarete. Zamolio sam ih da ne puše pored grobnice i da uzmu učešće u zaupokojenoj molitvi, ali su se oni samo odmakli još dalje i nastavili svoju cigaret pauzu. Pokraj grobnice sam zapazio nekoliko flaša alkohola i meze. Očigledno je omladinu interesovao samo taj deo „ceremonije“. Bog silom nikog ne spašava. Svako sam bira, da li će biti sa Bogom ili izvan Njega.
 


 
NAPOMENA:

  1. Ioann Ilьič Sergiev, prot. Polnoe sobranie sočineniй. SPb, 1893. T.2. S. 644-645.
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Ovde su sve same mudre poruke. Svaki čovek bi trebao da posećuje ovu stranicu s vremena na vreme i pročita koji redak bar. Život je veliko iskušenje i svi se katkada nađemo u tami. U ovakvim tekstovima se mogu pronaći jasni putokazi ka Svetlosti za sve one koji žele da Je pronađu.

    Zahvalan,

    Brat Stevo

  2. Svi koji do sada nisu verovali u Boga, neka počnu da čitaju duhovnu literaturu, a posebno Sveto Pismo i Psaltir.
    Uverit će se kako im se život mijenj, dobijaju mir u svojoj duši, u svakoj životnoj situiaciji.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *